Да ли „неписменим“ СМС порукама кваримо језик?

Шта мислите колико људи откуца поруку поштујући сва правописна правила? Екипа РТС-а покушала је то да провери питајући оне које је на улици затекла док пишу поруке на телефону. 

„Ја иначе пишем са тачком и зарезом, али све више особа не пише, то сам приметио али, ето, то је тако нормално, лакше је, брже иде“, објашњава један суграђанин.

„Зарез, слово С уместо Ш пише се, па ми Херцеговци идемо на сисање. Тако испадне мало смешно и за виц, уосталом то је свакодневица“, каже посетилац из Требиња.

А изгледа да је постала свакодневица да знаци интерпункције нису неопходни, као и да се у порукама властита имена пишу малим словом. Ни скраћивање речи није реткост, нарочито међу младима.

Рецимо за не знам је НЗМ, за са мном је СМ, нема на чему ННЧ, БЗВ то је безвезе...

„Када ме неко нешто обавести ја напишем КК тј. ОК јер је лакше да се двапут кликне КК, него да се оде до О па онда K“, објашњавају млади.

У Филошкој гимназији у Београду ђаци о правопису изузетно воде рачуна, али признају да у брзини и они умеју да оману.

„Ја лично обраћам пажњу на знакове интерпункције и не пишем огољеном латиницом, све оно Ш, Ћ, Ч са кукицама“, каже једна од ученица другог разреда, а њена другарица додаје да када жели да напише нешто паметно онда поштује сва правила.

Поруке на телефону професорка, каже, не контролише, али и те како процењује колико оне утичу на свакодневни говор и писање.

„Прошле године када су они дошли овде проверавала да ли они знају да напишу свих 30 слова ћирилице и то писаних 30 слова и пронашла и оне који то не знају. Једна ствар која смета је да смо ми са тастатуре пренели причу да је ДЈ-Ђ, није Дјурдја и није дјеврек и то видим да се преноси да ли са родитеља на децу па то данас често користе као слово Ђ“, објашњава професорка српског језика Драгана Ћећез Иљукић.

Због тога што СМС комуникацију доживљавају као приватну и интимну људи сами одређују правила писања, кажу лингвисти. Паметни телефони их додатно у томе охрабрују.

„Сваки од тих програма нуди различите корекције правописа, граматике и речника, па ви сад имате опцију ако започнете неку реченицу програм вам аутоматски довршава реченицу, можда погрешно, можда не, у брзини комуникације испушта се, односно превиђа се та чињеница и једноставно ви остављате поруку онакву какву вам је програм наменио“, тврди др Слободан Новокмет, сарадник Института за српски језик Српске академије наука и уметности.

Јесу ли мобилни телефони увек главни кривци?

„Не можемо толико кривити телефоне колико можемо кривити време у ком живимо, једноставно данас је императив брзина, да што брже пренесемо поруку и једноставно ми се само уклапамо у време у ком живимо“, каже Милена Рашић из портала Нетокрација.

Ако пријатељима пошаљемо скраћену поруку без тачке, зареза, са малим словима, нико нам осим њих не може замерити. Ипак је реч о личној комуникацији у којој сами одлучујемо како ћемо писати.

Проблем може да настане уколико се таква комуникација настави и ван мреже. Тада не само да тако кваримо језик, већ и признајемо да су нас паметни телефони надмудрили.