Шкољке из Панонског мора и зуби мамута на Рударском факултету

Пећински медвед леденог доба, шкољке из Панонског мора и зуби мамута – налазе се на једном месту. У Београду у несвакидашњој, научној збирци Рударско-геолошког факултета.

„У нашој збирци имамо преко 20.000 заведених јединица – што значи различитих група или примерака који су прикупљени на територији Србије највећим делом“, објашњава Иван Стефановић, кустос геолошко-палеонтолошке збирке Рударско-геолошког факултета.

То је уједно и најстарија оваква збирка у нашој земљи.

„Кнез Милош је позвао стране стручњаке, то је био Зигисмунд фон Хердер, који је обишао Србију и прикупио један део примерака у нади да Србија постане део развијеног света и да почне сарадњу са другим земљама. Део те збирке је остављен Србији и чуван је у тадашњој ковници новца“, указује Стефановић.

На чак три спрата простире се колекција овог факултета, коју грађани тек понекад могу да виде. Изненадили бисте се када бисте чули колико занимљивих прича крије сваки од експоната.

На пример, рогови бизона су најмлађи експонат у збирци Рударско-геолошког факултета. Геолози кажу да потичу из леденог доба и имају „само“ 15.000 година.

Статистика указује да тек пет посто живог света остане у фосилном облику. Зато се о сваком од експоната нарочито води рачуна.

Ванредни професор палеонтологије Рударско-геолошког факултета Зорица Лазаревић каже да имају примерке из прекамбријума палеозоика.

„То је негде 350 милиона година, па до дана данашњег, када ми ове организме третирамо као фосиле када их нађемо“, истиче Лазаревићева.

Фосили су стизали из Русије, Француске, Аустрије, Немачке, али је већина експоната из Србије и са простора бивше Југославије.

„Ми имамо биљке са наших терена и оне су одлични индикатори за промену климе. Ми можемо да видимо да се на нашим теренима клима мењала од тропске влажне, па до климе какву данас имамо. Оно по чему је Србија карактеристична је да имамо пуно рудесних шкољки које су из доба креде, а то је време када су диносауруси били најразноврснији, наша земља је била под морем“, наводи професорка Лазаревић.

Ова збирка је и својеврсни сведок геолошких истраживања. Колекција се непрестано шири, јер и професори и њихови студенти са терена непрестано доносе нове примерке фосила.