Једина жена дрвосеча у Западној Србији

Нема тог посла који Станица не уме да уради. Од обавеза као домаћице и мајке, до вожње, поправке трактора и сече дрва у шуми моторном тестером. Њен радни дан почиње у пет и траје све док сунце не зађе, или је не изда снага, а ово друго, каже, ретко се дешава. 

„Устанем ујутру, попијемо кафу, доручкујемо. Спремимо доручак ја или свекрва небитно, она остаје код куће, муж и ја крећемо у шуму, пакујемо ствари, тестеру, цепач, приколицу и крећемо“, прича Станица Аћимовић.

Као мајка троје деце Станица је пре више од две деценије у шуму кренула како би супругу помогла да зараде за бољи живот. Био је то, каже, искључиво њен избор.

„Она ради са моторном тестером и са трактором све оне послове у шуми које и ја радим“, каже супруг Милован Аћимовић и наглашава да су Станица и он добар тим који у договору обавља заједничке послове.

Иако Станица и њен супруг имају 13 хектара земље, стоку, а узгајају и малину, посао у шуми им је један од главних извора прихода. Тако је, каже, кад живите на селу где само уз тежак рад може да се опстане.

„У животу ми ништа није тешко, и нема посла који не могу да урадим и не бојим се ниједног од кућевних послова, па до шуме, до њиве, мени ништа у животу није тешко“, нагласила је Станица, једина жена дрвосеча Западне Србије.

У шуму по дрва Станица ће, каже, одлазити све док не заради довољно да замени трактор стар четрдесет година. Тек тада ће са миром моћи да посао препусти сину који жели да остане на селу и породичном имању.