Уместо економијом, баве се сушењем меса

Да је Срем диван и да има много могућности, браћа Јовановић из Лаћарка знали су то још када су пре десетак година отишли да студирају економију на Универзитету Ломоносов у Москви. Од првог дана било им је јасно да ће се по завршетку студија вратити у своје село. Једино што нису знали је то да ће са родитељима пре две године покренути посао сушења меса.

„Ја сам мислио када се вратим после завршених основних студија да ћу имати шансу да се запослим у неку велику мултинационалну компанију, да ћу наћи своје место у корпоративном систему у Србији. Међутим, тај мој сан се није обистинио и упловио сам у месарске воде, у приватне воде“, наводи Миленко Јовановић.

Kаже да се ни једног тренутка није покојао, баш као ни његов брат. Зато би саветовали и осталима да исто то ураде.

„Моја идеја је првенствено да што више младих људи оде да студира у иностранство, да виде како то функционише негде другде, али наравно са главним циљем да се врате у земљу, јер управо то своје знање и искуство употребе у својој земљи“, истиче Бранислав Јовановић.

Знање из економије које су стекли, како у земљи, тако и у иностранству, доста им је помогло да својим производима нађу место на тржишту. Бранислав је прошле године добио и награду Млади хероји, а његова бизнис идеја оцењена је као најбоља у области предузетништва.

„Првенствено, ако крећете у неки озбиљан бизнис, битно је да се почне школски да се одради лепо бизнис план, истраживање тржишта, да ви видите да ли заиста постоји заинтересованост за тај неки ваш производ, па тек онда кренете у реализацију свега осталог“, објашњава Бранислав.

Плус ће вам бити уколико можете и да заокружите процес производње, као што то раде Јовановићи. На фарми имају око 600 свиња, а хране их искључиво житарицама са њихове земље. Уз то, месо суше на начин карактеристичан за овај регион.

„Овде ко год ради производе ради их са хладним димом, значи нема високе температуре, него хладан дим и дуго зрење. Kод нас у производњи је специфично и то што радимо производе на традиционалан начин, без додатака било каквих адитива и било какаве хемије. На нашим декларацијама нећете видети бројеве, једини конзерванс који користимо је кухињска со. Од зачина користимо само љуту и слатку паприку, бибер и домаћи бели лук“, истиче старији брат Миленко.

Састојци и начин прављења сремачких ђаконија исти су као и код њихових предака, који су Срем населили још у 18. веку. Једина разлика је то што је технологија сушења модернизована и по европским стандардима.

Осим тога њихова породица је једини овлашћени произвођач сремског кулена – производа са заштићеним географским пореклом.

„Он се производи од животиња које су рођене, одгојене и прерађене на територији Срема, користи се љута паприка која је узгојена на територији Срема. То је баш прави аутохтони сремски производ“, објашњава Бранислав.

Рецепт како се прави не откривају, али су увек ради да открију онај за успех у послу – мало соли, бибера и пуно љубави.

Према њиховим прорачунима сасвим довољно за опстанак. Али да бисте посао развијали, неопходно је да се удружујете са локалним произвођачима. Тако кажу да се њихово суво месо најбоље слаже уз сир и вино са Фрушке горе. План им је да кроз две године почну да извозе и људе ван границе Србије увере да Срем није диван само у песми.