Упознајте јединог српског колекционара кристала

Jeдан кристал проналази се у Алпима тек уз помоћ луде среће. Браниславу Пашајлићу је то пошло за руком. То је уједно и највреднији примерак кристала у колекцији овог геолога.

„Идеја је потекла из професионализма, као геолог по струци радио сам у Трепчи, где смо имали раднике који су се бавили искључиво скупљањем кристала. И баш као и сваки геолог минералог све једно, минерали су ти који нас привлаче, то смо хтели, то смо учили и зато и живимо“, наводи геолог у пензији Бранислав Пашајлић.

Бранислав је живео и радио у Гвинеји, Анголи, Замбији, Либији... У пензију је отишао из француских рудника. Зато су кристали у његову колекцију пристизали са свих страна света.

„Најраритетнији је за нас овај из Намибије, зато што је нама Намибија далеко. Иначе га тамо има доста. То је аквамарин — полудраги камен“, показује нам Бранислав.

Каже да своје кристале никада до краја није пребројао. Баш као што не зна ни праву вредност збирке за коју претпоставља да садржи најмање 600 кристала.

„Цена зависи од понуде и потражње, један те исти кристал може имати вредност неколико евра или неколико десетина евра, а може ићи и на неколико хиљада евра. Није величина и изглед кристала који дају вредност кристала већ у којој форми се налази и у ком облику и колико је редак“, истиче овај геолог.

Објашњава нам да Србија има рудних потенцијала, али да они нису довољно истражени. Зато са Браниславом крећемо у откривање природних богатстава овог краја. Макадамским путем, а потом два километра пешака кроз шуму стижемо до места где је тражећи кристале открио заборављени рудник.

„Говорио ми је један комшија, да негде на овој страни имају рупе у које улазе лисице, чим постоје рупе у оваквој стенској маси значи да постоји нешто што је већ копано. Из радозналости и ентузијазма, уложио сам и труда и воље и пара, да уђем и видим шта је“, показује Бранислав.

Најпре је сам без ичије помоћи откопао улаз у брду које мештани зову Самарица. Када је установио да је заиста у питању рудник, откривао је ходник по ходник. У средњем веку у Србији постојало је чак 32 рудника, а претпоставља се да је овај један од њих. Наш саговорник је откопао чак 70 метара, а претпоставља да има да копа још минимум 100 метара.

У новооткривеном руднику није пронашао кристале, али по конфигурацији претпоставља да у њему има још сребра за експлоатацију.

„Ја ценим да бих за десетак или петнаест радних дана могао да уђем у десни део који није зарушен и онда бих тачно знао шта је вађено, шта се радило и шта се вадило и шта је био значај овог овде. Нигде у литератури се ово не помиње“, каже Пашајлић.

Верује да на Руднику има још неистражених и закопаних рудника. Машта да их открије и уврсти их у туристичку понуду овог краја заједно са Музејом кристала, који планира да отвори наредне године.