Мирис сира на Балкану

Породица Ћук из Бантског Карађорђева на свом газдинству већ девет година производи козји сир.

„Производимо козје полутврде и кришку козју, такође радимо и личку басу, то је наш традиционални производ. Мој отац и мајка се баве тиме, ја им помажем. Све је мање радне снаге, питање је колико ће мале производње да опстану пошто нема ко да ради“, каже Марко Ћук.

Сиву статистику демантује породица Тодоровић. Пре неколико година донели су одлуку да из града оду на село и гаје козе.

„Ми смо градска деца и супруга и ја и никад нисмо имали контакт са селом, тако да је сам начин прилагођавања био тежак, али кад смо ушли у ритам, кад смо све савладали, после тога је лако, ја саветујем младим људима да се што више окрећу ка мањим срединама јер просто је лакше, могу да пронађу себе много лакше у мањим срединама“, поручује Милош Тодоровић.

Од других произвођача сирева, кажу, разликују се пре свега по енергији. Осим тога, нуде и широку палету производа.

„Почели смо са неким стандардним укусима да смо избацили класик, па затим сир са сремушем, зеленим бибером који је врло специфичан зачин онда смо експлодирали са сиром са боровницом. Пролетос смо избацили сир са сушеним парадајзом, а за овај фестивал смо припремили сир са црним ‘гинис' пивом, козију моцарелу, крем сир“, набраја Милош.

И тако наши произвођачи споро, али сигурно схватају да сир не чини само млеко и да морају да буду креативни да би освојили купце. Како то може да изгледа у Дому омладине демонстрирају и Хрвати, Црногорци, Французи...

Грковићи из Босне и Херцеговине су већ пет година на нашем тржишту. Њихов сир је према оцени посетилаца прошле године био најбољи.

„Тако да су наши клијенти већ навикли на ту квалитету и мислим да можемо бити задовољни“, истакао је Момчило Грковић.

Ако вам је жао што данас нисте пробали млечне деликатесе и то упарене са врхунским винима, нову шансу имате већ сутра и то само за 250 динара, колико кошта улазница за фестивал.