„Испливали“ нови детаљи о античком граду у Скеланима

Од времена Тита Флавија Веспазијана подручјем око Скелана корачали су римски великодостојници, утврђујући своју власт и ширећи град на обали Дрине, на граници трију провинција. У другом веку, отварањем рудника сребра у околини Сребренице, постаје богат и јак обласни центар, о чему сведочи и палата са мозаицима, са великим бројем просторија и подним грејањем.

„Тако да се ради о заиста једном богатом и важном и економском, а и политичком административном центру, који је, за разлику од данас, у то време био један од најнасељенијих крајева“, објашњава Ивана Грујић, директор Музеја Херцеговине у Требињу.

Био је то дом за 40.000 цариника, рудара и чувара империјалног пута. До сада пронађени експонати, са три локалитета у Скеланима, чувају се у Археолошком музеју „Римски муниципијум“ у Скеланима, основаном 2010. године.

„Међу тим мозаицима је и представа медузе, десна страна лица медузе, која је исто ретка на овим просторима“, каже Свјетлана Марковић, директорка Археолошког музеја „Римски муниципијум“ у Скеланима.

Прва истраживања у Скеланима обављао је, пре више од једног века, аустријски археолог Карло Пач, који је откривену, драгоцену збирку налаза, намеравао да пребаци у бечки музеј.

Међутим, 1898. године Дрина је толико набујала и излила се, да је читаво приобаље и већ спремљене експонате прекрила са око два метра наноса шљунка, песка и муља.

Веровало се да је локалитет изгубљен, и све је препуштено забораву, да би тек 2008. године, археолог Мирко Бабић открио ове чудесне мозаике, за које ће се потом утврдити да су најочуванији у овом делу Балкана. И тада, антички град, полако излази на светло дана.