На Мучњу расте кромпир од 1.820 грама!

„Где то расте највећи кромпир у Србији? Кућа нам је на 1.084 метра надморске висине а њиве још стотинак метара више. Одавде до врха Мучња има два и по километра“, каже Добривоје за Глас западне Србије, а Милка га допуњава.

Врх је на 1.532 метра. Стопу по стопу кроз ово горско кромпириште, и реч по реч, отвори се једна пословна прича, пред којом човек мора да скине капу домаћину, у горској врлети, на 22 километра од Ивањице.

„Чим кромпир сам излази из кућишта, знај да је род добар. На три хектара посејао сам више сората, међу њима клеопатру и белу росу, и нисмо још све повадили. Али, очекујем да је род између пет и шест вагона по хектару“, каже Добривоје.

То је принос који би му у свакој европској држави донео мајсторско писмо за труд. Каже да има укупно шест хектара земље, сваке године узима и нешто под закуп, мења сорте, јутром се буди запитан шта се збива у кромпиришту.

Овде природа можда није увек благородна по људе, али за кромпир јесте, и то је део тајне о овим приносима.

„У летње доба јутарње температуре знају да падну на седам степени, иза поднева скоче на 35 степени, и то наш кромпир чини посебно вредним. Али, уз све то неопходни су добра њива, врхунско семе и велики рад. Овим послом бавим се две и по деценије и никад ми ништа није остало непродато, без обзира на то каква је година“, објаснио је Добривоје.

Има старе купце и не мисли о продаји, то иде својим током.

„Пребран, у џаковима од 30 килограма, тренутно возим у Београд и Смедерево и плаћају ми 40 динара“, прецизира овај ратар.

У дворишту Крсмановића натоварен камион: „То је спремно за пут“. Крсмановићи имају две ћерке које у Катићима држе продавницу, па је Добривоју и Милки била потребана помоћ да сакупе овакав род.

„Имамо наше раднике који годинама долазе. Четири жене и двојица младића ономад су за један дан сакупили и напунили 430 џакова јутаних, са по 50 килограма. За два дана, то је пет вагона кромпира“, рачуна Добривоје.

Ту екипу Крсмановић ујутро довози из Ивањице, и увече враћа тамо, исхрана се подразумева и међусобно поверење па нема потребе да се проверава како ко ради. Кромпирска дневница је овог издашног, управо завршеног лета, била 2.500 динара.

Овогодишњу, прву Кромпиријаду осмислио и организовао Слободан Јакшић из Чачка, иначе дугогодишњи туристички радник.

Дошао је у Катиће због маркетинга хотела „Матовић логос“ који води његов пријатељ. Наравно, није могао да избегне ни традиционалну ивањичку биљку.

„Сви који продају кромпир на пијацама широм Србије причају да је ивањички, а ко зна одакле је. То ми је дало почетну замисао да се овде на Мучњу, где се мешају горски и морски ваздух, окупимо на дан-два, и мало дамо души на вољу, и представимо овај, прави ивањички производ“, прича Јакшић који је и председник управо основаног Удружења грађана „Кромпиријада Катићи“.

„Овде рађа један од најквалитетнијих кромпира у Србији, а ми се трудимо да помогнемо произвођаче. Ове године, подстицај за пољопривреднике из општинског буџета биће 20 милиона динара, а Министарство пољопривреде недавно је поделило велике количине ђубрива људима из нашег краја“, наводи Александар Трипковић, председник Скупштине општине Ивањица.

Пред Основном школом „Мићо Матовић“ у Катићима, осим произвођача кромпира, било је и представника српских фабрика прженог кромпира. Међу њима Милинко Богдановић, финансијски директор Чачанског „Чипс веја“.

„Овде се производи семенски кромпир који делимо произвођачима из Заблаћа и Војводине, даје одличне резултате. Имамо два кооперанта, 'Златар семе' и 'Голија семе' сорте синора и таурус“, наводи Богдановић који је, будући да је и произвођач кромпира у Трбушанима код Чачка, на Кромпиријади освојио награду за најнеобичнији кромпир.

Деца су у великој школској сали одиграла наша најлепша кола, одевена у народне ношње, па је село са 115 становника Малу Госпојину прославило као ретко кад.

У школском дворишту било је и гусала, јер овде без тога не може да прође ниједна приредба.