Швеђанин у Вршцу – ем Фредрик, ем Србољуб

Деветнаест година складног заједничког живота у Шведској и четворо деце – богатсво је које имају Тања Силађи и Фредрик Доне, а које су желели да овековече на свадбеном весељу у Вршцу. Уз трубаче се куповала млада, пуцало у јабуку, веселило до раних јутарњих сати.

„На дан свадбе ја сам био у шоку и јако срећан. Питао сам се да ли је ово моја свадба или филм Емира Кустурице – трубачи у соби, пуцање у јабуку, купио жену, правимо шоу, све је било фантастично“, каже младожења Фредрик Србољуб Доне.

„Не треба да се губи корење. И треба да се одржава то да би остао човек цео. Зато ми је било битно да доведем Фредрика овде да он упозна Србију и Вршац и моје корене. Мене је био страшно страх да неће да заволи - ово - Балкан“, истиче Тања Силађи Доне.

Ништа мање изненађени нису били ни сватови из Шведске, њих 30-ак.

„Венчање у Србији и Шведској раликује се у свему, једино заједничко је што двоје заљубљених ступају у брак. Церемонија у цркви је потпуно другачија - овде свешеник стално пева током обреда, имате и дим у цркви“, каже гост из Шведске, Ола Вангој.

„Много је музике на венчању и то ми се веома допада, као и то што су људи изузетно гостољубиви и топли и, да, осећам се као код куће“, објашњава још један гост из Шведске, Ахмед Салауда.

Да би могли да се венчају у цркви по православном обреду, Фредрик се неколико дана пре свадбе крстио у манастиру Месић и протестантску веру заменио православном.

„И нађу ми име. Увек сам мислио да ћу бити Вук, то ми се име свиђа. Али када сам мало размислио – ја сам Швеђанин сто посто, учио сам српски језик доста и баш волим Србију и Вршац, зато ми је Србољуб баш како треба“, сматра младожења.

Свадба је потрајала до раних јутарњих сати. Гостима из Шведске се толико допала да су Тању и Србољуба замолили да се на брзину разведу, да би следеће године могли да понове свадбено весеље.