Како сачувати планету од драстичних климатских промена

У Норвешкој екстремно високе температуре. Жега и у Шведској где букте шумски пожари. Слична слика и у околини Берлина. На ауто-путевима два су се аутомобила запалила услед прегревања. Због високих температура у Великој Британији успорен је железнички саобраћај, а муње и громови онеспособљавају железничку сигнализацију.

Поласци возова испод Ламанша касне и по неколико сати због проблема са ваздухом у кабинама. И у увек свежој Холандији на снази је наранџасти метеоаларм, а због прегрејаности металне конструкције не могу да се отварају мостови за пролазак бродова. Врућине и у Паризу па се на улазима у метро путницима дели вода.

С друге стране, на обично сунчаном југу Европе, кише. Грчка се ових дана бори са последицама поплава које су уследиле након незапамћених пожара.

Клер Нулис из Светске метеоролошке организација напомиње да ће бити још топлотних таласа и много екстремних темпаратура.

„То су све последице климатских промена, а оне се најочигледније виде код екстремно високих температура“, додаје Нулисова.

Ђаци у Србији су у прошлом веку учили да наша земља има умерено-континенталну климу са два прелазна годишња доба, умерено хладном и снежном зимом и умерено топлим летом. Судећи по овом лету – то је само лекција из старих уџбеника.

Владимир Ђурђевић са Одсека за метеорологију Физичког факултета каже да је најбоље што може да се уради јесте да се промене задрже у тренутном обиму.

„Клима би се и када би данас све напоре уложили да је сачувамо, и даље мењала, али не драстично. Најбоље што можемо је да задржимо климу у неким оквирима каква је она данас. То значи мало екстремнија клима“, објашњава Ђурђевић.

Повратка на старо нема и клима је онаква какву смо заслужили својом бахатошћу и небригом. Остаје нам да се прилагодимо новонасталим приликама, а велики проблем ће бити пољопривредна производња јер се биљке теже прилагођавају променама него човек.