Трачак Србије на северу Кине

Зато нас није изненадило што је уз музеј железнице, коју је до Харбина градила царска Русија, руски ресторан. Али смо открили нешто што је било непознато и самим домаћинима Кинезима, па и власнику хотела. Некадашњи Добротворни дом у којем се сад налазе музеј, хотел и поменути ресторан, изградила је супруга генерал-потпуковника руске царске армије Дмитрија Леонидовича Хорвата.

Презиме нам је било познато па смо истражили и, да, тај генерал Хорват пореклом је Србин, чукунунук оног пуковника аустријске војске Ивана Хорвата који је 1751. године допутовао у Кијев са две регименте (касније четири са око 10.000 људи) Срба из Војводине пошто је, као заслужан официр, од царице Марије Терезије добио дозволу да војну службу за Хабзбурговце замени службом за руску круну.

Од руског цара је добио чин генерала и земљишне поседе за своје војнике у областима на десној обали доњег тока Дњепра (данашња источна Украјина). Тако је настала Новосербија на тлу данашње Украјине, а Хорвати су постали лоза херсонских царских дворјана-официра.

Поменути инжењеријски официр Дмитриј Леонидович је, после успешне изградње железница у Сибиру, послат у Харбин и постао је први управник „Кинеско-источне железнице“, коју су Руси градили и командант јединице која је обезбеђивала градњу пруге.

У Харбин је дошао 1902. године. Његова супруга Камила Албертовна, иначе праунука чувеног руског маршала Кутузова, одмах је почела да ради на томе да живот руских емиграната на тој удаљеној територији, усред стране културе, постане подношљивији па је почела да организује концерте, школе балета и музике, балове и хуманитарне акције (и за Кинезе).

Да би имала где да спроводи своје активности почела је, уз подршку супруга, да зида друштвени дом који је завршен 1911. године. Десет година није било ни дана да се из Дома није чула музика, а у музичке школе ишли су и Кинези.

Кажу да је данас Харбин захваљујући томе познат и као град музике (осим што је „град леда" због највећег фестивала ледених скулптура на свету) а музика која се изводи је одувек била разноврсна и није се ослањала само на кинеску традицију.

Руска заједница није се дуго задржала у Харбину.

Суочени са чињеницом да, као царски војници, официри и службеници, неће моћи да се врате у бољшевички Совјетски Савез, убрзо после 1917. почели су да се осипају, свако је себи тражио трајну будућност у некој земљи, углавном на Западу иако је генерал Хорват успео да очува ред и поредак у заједници белих Руса.

Совјети су пругу предали Репубици Кини и Руса је нестало, генерал Хорват је умро 1938. године у Пекингу али је у Харбину остала успомена на њега и његову супругу.