Због лепоте Таорских врела туристи прелазе километре макадама

Забачено, аутентично и сиромашно – такво је планинско село Доњи Таор, раштрканих кућа по косама Повлена. А Таорска врела, захваљујући љубитељима нетакнуте природе, једна су од најпосећенијих дестинација у пролеће.

„Мали број зна за Таорска врела и требало би да га посети из разлога што је јединствено, лепо. Има доста сиге природне. Невиђено је ово баш свуда у Србији, али је лепо“, истиче Драган Пантелић из ПД „Рујно“ Ужице.

Врела избијају из пећине, протичу преко наталожених бигремових наслага, стварајући слапове и водопаде. Уливају се у реку Скрапеж, притоку Западне Мораве.

Међутим, за неколико дана Таорска врела ће пресушити. Косјерић се одавде снабдева водом. Лети црпи и последње капи са врела.

„Наше Удружење заштита природе Доњи Таор основали смо 2016. године све са циљем да заштитимо Таорска врела и да обнавимо ове наше запуштене и оронуле воденице. Ми смо прошле године у јесен кренули са обнављањем ове једне овде коју сад видите, а требали бисмо да наставимо и даље са ових осталих девет воденица које су остале“, објашњава Милан Јовановић, председник Удружења за заштиту Таорских врела.

„Прошло је тридесет година, ја сам једва дочекао да се ова воденица отвори, да мељем за своје домаћинство и свима редом“, додаје воденичар Милић Јовановић.

На врелима ће ускоро служити проју и качамак, а у селу специјалитете од сремуша, чудесне биљке које има у изобиљу на Повлену. Њој у част, Таорци половином маја организују „Сремушијаду“.

„На Таорским врелима нема сремуша, ми смо га набрали у околини Таорских врела, пошто ћемо данас да правимо специјалитет од сремуша – питу“, каже мештанка Мира Јовановић.

За обилазак Таорских врела и старих воденица треба прећи стазу дугу 15 километара. На тај подвиг, који се, због своје лепоте, свакако уцрта у памћење, годишње се одлучи око петнаестак хиљада туриста.