Веће плате немају само лепи већ и изузетно непривлачни?

Није тајна да живот може бити лакши лепим људима. Резултати истраживања показали су да се привлачан изглед може позитивно одразити на здравље, интелигенцију и помоћи при склапању пријатељстава.

Физичка атрактивност може и да се исплати (и у правом смислу те речи) будући да многи верују да доноси и већу зараду. Укратко - лепи људи су сигурнији у себе, владају боље међуљудским односима, послодавци и надређени их виде као способније, што доноси и већу зараду.

Међутим, недавно спроведена студија, објављена у стручном журналу Journal of Business and Psychology, показује да постоји и други приступ „бонусу на лепоту“.

Сатоши Каназава са Лондонске школе Економије и политичких наука и Мери Стил са бостонског Универзитета у Масачусетсу анализирали су податке прикупљене од 20.000 младих Американаца. Испитаници су анкетирани и процењена је њихова атрактивност када су имали 16 година, али и још три пута пре навршене 29. године.

Тврдње о „кажњавању због ружноће“ када је реч о плати није тако лако доказати, један је од закључака студије.

Kада су други параметри разматрани, попут здравља и интелигенције, резултати показују да су савесније особе, оне које су отвореније и они који су мање неуротични зарађивали осетно више од других.

Такође, испитаници који су у студији били означени као „изузетно непривлачни“ по правилу су зарађивали више него они који су били само „непривлачни“. Таква разлика у примањима је такође била приметна између „изузетно непривлачних“ и „просечних" или „привлачних“.

У образложењу које нуди Алекс Фрадера, фокус је на отвореношћу ка стицању искуства. Та особина личности у изненађујуће је тесној корелацији са нижим зарадама и већом атрактивношћу у овом одређеном скупу испитаника, за разлику од уобичајено тесне везе са већим примањима.

„Може ли ова веза између атрактивности и отворености бити показатељ да су неки од 'веома непривлачних' постигли нарочито ниске резултате по питању отворености јер су можда били посвећени одређеној тематској области?“, упитао се Фрадера.

Мери Стил је истакла да резултати ранијих студија не могу да послуже за упоређивање јер су обично „изузетно непривлачни“ и „непривлачни“ често у истој групи.

„Због тога се у тим истраживањима не може документовати 'бонус за непривлачне'“, закључила је Стилова.