Жена парохијски свештеник? Реткост, али не и у селу Лалић!

Рођена је у Словачкој, а Евангелички теолошки факултет завршила је у Братислави. Никада каже, није могла ни да замисли да ће бавити овим послом. Њена жеља била је да постане учитељица.

„Нисам ја одлучила. Како је Господ једном рекао: 'Нисте ви мене изабрали, него сам ја вас изабрао'. Тако је било и у мом животу и у овом послу“ објашњава Вјера Батори, парохијски свештеник у селу Лалић.

Недељом држи богослужења и проповеди. Обавља венчања, крштења, сахране и исповести. Људи у селу је воле. То што је, за сада, прва и једина жена, у сеоској цркви, им нимало не смета.

„Ко зна и ко у то верује то је свеједно, да ли је мушкарац или жена“, сматра Марија Ђурђански из села Лалић.

„Жене то раде некако суптилније, нежније и лепо то делује и леп је то слушати“, додаје Јарослав Хрњчиар из истог села. 

„Она је трећа по дужини стажа, толико смо поноси и на то. Срећни смо што нам је толико дуго била верна и била задовољна и оваквим сеоским условима“, истиче председник Црквеног одбора Стеван Смишек.

Одавно је удовица. И супруг јој је био свештеник. Мајка је троје деце, а најстарија ћерка пошла је њеним стопама.

Људи најчешће долазе по савете, разговор и помоћ. Рецепт за срећан живот не постоји, каже Вјера, али вером у Бога, могу се десити чуда.

„Ма каква била неприлика, или колико дубоко неко пао и мисли да нема излаза, ако има веру, има увек и наду. А има и будућност. Господ Исус је најбољи пријатељ, брат и отац и у њему имамо све што нам је потребно“, каже Вјера Батори.

Последњих година све је више жена свештеница које завршавају теологију, претежно у Братислави и Банској Бистрици у Словачкој, па жене полако преузимају примат и у цркви.

Словачка евангеличка црква има шест парохијских свештеница и две које су капеланке, односно помоћне свештенице.