Драган води Шаргу и Цветоњу тамо где трактори не стижу

У њиве у које трактори не могу и на места где модерне технологије ничему не служе, рабаџија Драган води Шаргу и Цветоњу, волове од по осамсто килограма.

„Нас тројица се слажемо супер, слушају ме добро, у шуми ми слушају команду. Ја ударим у ћуфлин, кад трупац закачим они крену где треба да вучем, они дођу на место, откачим, поново крећемо и тако нам је цео дан у шуми“, прича Драган Вучетић и додаје да му је тако цело лето, јер кад заврши сетву, следи посао у шуми.

Нема тог комада земље у малозворничким брдима које њих тројица плуговима нису преврнули, нити дрвета из шуме којег нису извукли. Драган, каже, и да је воловима лакше у шуми, него на њиви. Њему је, каже, свеједно, јер тај посао ради од малена.

„Мајка ми каже 'Иди сине у школу' и ја сам ишао. После сам напусто и заволео сам тај посао јер као дете сам ишао са чичом, са ћалом, и тако, ја сам научио и после сам ја наследио. Боље ми је, реко', са воловима радити него ићи у школу“, наводи Драган.

У радовима, Драгану помаже и супруга. Не жали се, каже, ни на умор, ни на године, јер ко је научио да буде вредан, ништа му не пада тешко.

„Ја се борим лепо уз њега и идем са њим у пар да радим, да ли је то у њиву или у шуму. Док сам млађа била ја сам толико са њим радила и трупце и све, све живо“, објашњава Живана Вучетић.

За четредесет година колико се баве тим послом, Вучетићима је ово девети пар волова. Када, Шаргу и Цветоњу изда снага, и њих двоје ће, кажу, у пензију. Имају три унука да их наследе, али су им саветовали не бољи, него лакши живот.