Ласерима откривене десетине древних градова Маја!

На основу снимака из ваздуха, на којима су дигитално уклоњене крошње дрвећа, научници су успели да у десетинама, дотад скривених, градова виде куће, палате, па и пирамиду високу скоро 30 метара, за коју се раније веровало да је брежуљак.

Истраживање, омогућено захваљујући авионима опремљеним специјалним ласерима који могу да „виде“ кроз густу џунглу, указује да су метрополе Маја биле много веће и комплексније него што се раније мислило, наводи Си-Ен-Ен.

Мноштво је доказа о томе да су Маје, чија је цивилизација трајала више од 2.000 година, развијале пољопривреду, користиле технике наводњавања, имале каменоломе и одбрамбена утврђења, а широка мрежа путева указује да су насеља међусобно била повезанија него што се могло претпоставити.

Величина открића, о којем је писала Национална географија, могла би да промени наше мишљење о томе како је цивилизација Мезоамерике функционисала, сматра један од директора истраживачког пројекта Марсело Кануто са Универзитета Тулане у Њу Орлеансу.

„Открили смо да је било више свега и да су димензије много веће. У свакој тој области било је више структура, више грађевина, канала и тераса него што се очекивало“, рекао је Кануто у телефонском интервјуу.

Анализом података са локалитета величине 2.100 квадратних километара, научници су ревидирали и процене о томе колико је људи живело у том региону. Сада се претпоставља да је у Мајанским низијама (области у данашњој Гватемали и Мексику) живело 10 милиона људи што је много више него што су претходна истраживања указивала.

У протеклих 100 година преовладавало је мишљење да тропски предели нису били повољно место за изградњу цивилизација и да та клима није била погодна за одржање комплексних друштава, каже Кануто, који се бави Мајанском археологијом више од 30 година.

„Увек се претпостављало да је мајанско друштво имало мању популацију и да није имало инфраструктуру – да су имали веома мале независне државе-градове без веће повезаности“, објашњава Кануто.

Сада је, међутим, додаје, откривено да то није истина. Ово истраживање показује да не само да је ту живело више људи, већ да су они на бројне начине изменили окружење како би га учинили продутквиним.

Одбрамбене структуре које смо пронашли, обкашњава Кануто, такође указују на то да је било много људи и много ресурса што може да изазове велико надметање.

Густа џунгла Централне Америке често је логистички отежавала истраживања историјских локалитета већег обима. Међутим, најновији развој технике светлосне детекције и распона познате као лидар омогућава археолозима да виде кроз густу шуму.

Лидарски сензори су раније коришћени за проучавање других мезоамеричких насеља у Белизеу, као и комплекса храмова у Камбоџи, а та технологија може да има археолошки потенцијал и другим тропским областима, као што су Амазон и централна Африка.

Највећа препрека већем коришћењу ове методе за сада су трошкови изнајмљивања авиона.