И са деведесет година у школској клупи уче енглески језик

Слабији вид није разлог да у деветој деценији не идете на часове енглеског језика. Јер ако сте довитљиви за све постоји решење. Ни лупа за читање није искључена.

„Разумем енглески филм што је добро понекад читам књигу јел да би коначно одржала тај језик, што је врло важно. Нажалост, језик се јако осипа ако се не ради и то је оно најважније да се зна да морате га стално радити и носити и гајити као малу бебу и онда ће увек бити уз вас“, каже Јаворка Бодрин.

„Желим да допуним своје образовање, желим да знам језик, желим кад прелазим границу да се не осећам лоше и да одржавам континуитет свог менталног здравља, па сетите се Велибора Глигорића како је до последњег дана учио музику, Пиповић му је држао часове“, каже Мила Вукмировић.

У већини случајева није знање пресудно, већ дружење.

„Због знатижеље, изласка из куће, шминкања, одласка код фризера. Да не седим код куће и кукам и чекам да ми дође крај или не знам шта, него ја ово сматрам као треће златно доба“, каже Драгица Филиповић, која је у пензији четири године.

И Снежани је треће доба златно и испуњено разним активностима. И баш због тога не може да дочека крај часа.

„Журим у 12 часова се отвара у Проте Матеје у Kлубу пензионера отвара се сајам рукотворина, а ја припадам клубу 'Гаврило Принцип'. То је на Савском венцу и ми као хор, односно као група певача отварамо тај сајам. Данас ми сем хора имамо у 'Гаврила Принципа' и фолклор тако да ми наступамо по домовима пензионера кад су на сајму и тако“, каже Снежана Драшковић.

На једном наступу фолклора снимили смо и Ружицу. Осим тога она је и у литерарарној секцији. Признаје да јој енглески није омиљени предмет.

„Енглески је за мене шпанско село, али потрудићу се да урадим много више, јер видим да овде постоји шанса за то. На енглеском само чувена реченица 'To be or not to be', али то из књижевности“, истиче Ружица Ћалић.

Али не планира да одустане, јер је задовољна професорком, баш као и остале полазнике. А професорка Амалија иако је званично у пензији ниједног дана одмора није имала. Цео радни век провела је у раду са децом, а данас ради са пензионерима, или студентима како их она зове.

„Млади уче, они морају да уче, иду у школу и успех је све већи, а студенти који долазе овде и њихов је успех загарантован и види се али је увек помешан и са неким другим разговорима тако да није само основно што је везано за уџбенике и за књиге“, објашњава Амалија Мукосек.

Иако нису све полазнице на истом нивоу професорка се труди да испуни свачије захтеве. Домаћи задаци су обавезни, а на часовима инсистрира на разговору.

Енглески одлично говоре, али за нашу камеру нису желеле да говоре и да покажу своје знање. Ипак, оне су нам некако најзанимљивије, јер су најстарије полазнице. Љиљана има 83 године, а Злата 92 и то вешто крије иако одлично изгледа за своје године.