Који су аргументи јачи – за или против померања сата?

Земље чланице ЕУ појединачно ће одлучивати да ли ће да задрже летње рачунања времена или ће га укинути, а у Министaрству привреде рекли су за Танjуг да се прати ситуација у ЕУ и уколико буде званичног усвајања одлуке о одустајању од режима летњег рачунања времена, мењаће се законска регулатива у Србији.

„Законска регулатива у нашој земљи усклађује се са регулативом у ЕУ, што је и обавеза Србије због тренутног процеса приступања ЕУ“, кажу у Министарству привреде.

Да би казаљке ипак остале мирне, одлуку европских парламетараца морају да потврде Комисија и Савет европе.  

Да ли треба укинути летње рачунање времена и померање сата два пута годишње? Опречна су мишљења лекара, астронома, физичара...

Проф. др Анђелка Ковачевић, шеф катедре за астрономију Математичког факултета објашњава да је летње рачунање времена уведено како би се сачувала енергија и омогућио што већи број радних сати за време светлости дана.

„Постоје одређене студије у Финској које указују да померање сата лоше утиче на људско здравље, да је повећан број срчаних удара током неколико дана од тренутка промене времена“, појашњава Ковачевићева.

Наравно, како каже, постоје и даље аргументи који кажу да не треба укидати летње рачунање времена, да деца треба да иду у школу када је највише светлости током дана, да су истраживања показала да се највећи број криминала дешава између пет и осам сати, а то је то период када у летњем рачунању времену има највише светла.

Главни мотив због чега је уведено летње рачунање времена – уштеда енергије, како каже, доведено је у питање. У савременом друштву потрошња енергије не зависи много од дужине дана.

„Скоро сав посао данас се обавља преко компјутера, осветљења постоји и у модерним зградама, те је питање колико се енергије уштеди“, истиче Ковачевићева и додаје да померање сата дефинитивно утиче на човеков биоритам, на неке више и са озбиљнијим последицама.

Професорка Медицинског факултета Даница Грујичић каже да се слаже да треба укинути померање сата. „Мени лично више одговара зимско рачунање времена. Раније устајем, касније лежем, биоритам је другачији. Лети ми је напорније", нагласила је Грујичићева.

Додаје да Европски парламент не би покренуо дискусију о укидању летњег рачунања времена да немају статистичке податке како померање сата утиче на биоритам сваког појединца и на његово психичко и физичко здравље.

„Не верујем да би Европски парламент ставио то на дискусију да нису имали аргументе.“

Слободан Бубњевић из Института за физику и уредник портала Наука кроз приче каже да је иницијатива за укидање летњег рачунања времена лоша идеја и додаје да се праве значајне уштеде енергије померањем сата, као и да је аргументација о штетама неубедљива.
Питање је, како каже, да ли ће та идеја да се реализује.

„Генерално мени је застрашујуће да ћемо заувек остати заробљени у зимском времену које је природно време. Ми се сви помало радујемо када крајем марта пређемо на указно време, да нам је више времена обданица. Ако укинемо указно време заувек остајемо у природном времену“, појаснио је.

Бубњевић подсећа да је иницијатива о укидању летњег рачунања времена почела да се развија у Русији која има много временских зона и да је имала другачијих аргумената од Европе да се на такав корак одлучи.

„У Европи живимо у три временске зоне. То пресликавање је више производ квази разумевања оног што су подаци из науке, него дубљег промишљања“, појаснио је.

Појашњења ради, зимско рачунање времена је право, астрономско време, када је Сунце у зениту, на највишој тачки неба, у 12 сати.

Летње време је одлука државе да се часовници помере сат времена унапред крајем марта и враћају сат времена уназад крајем октобра. Назива се још и указно време.

Летње и зимско рачунање времена већ је укинуто у неким земљама, као што су Исланд, Белорусија и Турска.