Оригинална Шумановићева писма Петровићу у „Адлигату“

Писма су поклоњена удружењу поводом пете годишњице од регистрације и 136 година од отварања за јавност Библиотеке „Лазић“ (од 1882), која чини темељ удружења.

Једну од својих најпознатијих слика Пијану лађу Сава је насликао за седам дана и ноћи интензивног рада, пошто му је истоимену песму Артура Рембоа рецитовао Растко.

Током тешких тренутака душевне слабости, Сава Шумановић је у својим писмима умео тешко да увреди пријатеље, па и Растка Петровића. Од априла до августа 1930. године био је смештен, како сам каже „у лудницу“, на Пропедеветичку клинику у Београду код доктора Раденка Станковића и доктора Андре Николића.

Током боравка у болници насликао је неколико акварела и написао неколико писама, од којих се два, која је писао пошто је започео примање успешне терапије, сада налазе у „Адлигату“.

Саветник „Адлигата“, Никола Кусовац, обрадовао се када је чуо за садржину писама, пошто се у њима огледа прави Шумановић, који са пуно топлине, љубави и жаљења моли пријатеља за опроштај, објашњава тешко стање у којем се нашао, са много брижности пише о родитељима и свима који су, услед његове слабости коју није скривио, пропатили.

У трећем писму, послатом из Париза, Сава пише о томе како прихвата молбу да ослика корице и плакат за нову Расткову књигу, што је посебно занимљиво јер, колико је нама познато, то никада није реализовано.

Легат породице Леко 

Поклонодавац, Даница Леко каже да је писма Саве Шумановића наследила после смрти њеног оца, Марка Д. Лека, професора Универзитета у Београду.

„Чувала сам их као једну од највећих вредности у породичној архиви чији се највећи део од 2016. године налази у 'Адлигату'. Мој отац је ова писма лично добио на поклон од покојне Иванке Дероко, удовице Александра Дерока који је био веома близак са мојим оцем. Један део Дерокове архиве је после његове смрти, као побочни сродник и пријатељ, преузео мој отац и та архива се такође данас може видети у 'Адлигату'. Избор Дерокових личних докумената је у сталној поставци Музеја књиге. Легат породице Леко основан је у 'Адлигату' крајем 2016. године, мада Виктору Лазићу за овај пројекат поклањамо књиге и предмете још од 2013. године“, објаснила је Даница Леко.

Виктор Лазић, председник Удружења, каже како му је посебно занимљива прича како су се писма нашла у архиви Александра Дерока.

„Александар Дероко и Растко Петровић су били побратими, најбољи пријатељи. Са њима се често дружила једна веома образована девојка, Иванка Павловић, из добростојеће породице, у коју се Растко заљубио. Њих троје чинили су нераздвојни трио. Дероко и Петровић су заједно путовали по српским црквама и манастирима, дивили су се српској средњовековној уметности. Као и Растко Петровић, и Дероко је једно време био у Паризу, где је, захваљујући Растку који је уживао велико поштовање међу француским уметницима и интелектуалцима, упознао Саву Шумановића, Пикаса, Родена...“, истакао је Лазић.

Породица Леко поседује 17 Шумановићевих писама, а Даница Леко је најавила и донацију преосталих четрнаест.