Новооткривени фосили показују да су људи много раније дошли из Африке

Научници су вршили ископавања у пећини Мислија, на падинама планине Кармел у северном делу Израела. „Пећина је једна од неколико које су користили преисторијски људи. Ова је урушена, али су пре тога људи живели у њој“, каже Мина Вајнштајн-Еврон са Института за археологију на Универзитету у Хаифи.

У пећини се живело неколико стотина хиљада година. Сви археолошки налази сугеришу да су древни људи који су живели у пећини били ловци-сакупљачи.

„Ловили су животиње, највећим делом унгулантне сисаре, попут јелена лопатара, газела и других мањих животиња. Правили су огњишта широм пећине, изнова и изнова на истим местима“, објаснила је Вајнштајн-Еврон.

Правили су своје камене алатке користећи технику звану као „левалоис“, која је потекла из Африке пре најмање 300.000 година и која је била позната људима и неандерталцима.

Вајнштајн-Еврон каже да су она и њен тим желели да утврде којој врсти су припадали људи који су живели у пећини: „Међу бројним животињским костима и алаткама пронашли смо виличну кост.“

Био је то горњи, леви део вилице, са делом носне шупљине и јагодице.

„Зуби у вилици су остали читави. Нашли смо преткутњаке, кутњаке, очњаке и други горњи секутић“, каже Израел Хершковиц, палеонтолог са Универзитета у Тел Авиву.

Детаљна анализа вилице и зуба потврдила да је заиста фосил припадао хомо сапијенсу. Испоставило се да је стар између 177.000 и 194.000 година, што га чини најстаријим познатим фосилом пронађеним ван Африке.