Више земљотреса следеће године, милијарду људи у опасности

Роџер Билхам са Универзитета „Колорадо“ у Болдеру и Ребека Бендик са Универзитета „Монтана“ у Мизули представили су своје налазе на годишњем састанку Геолошког друштва Америке.

Њихови аргументи су да би чак и најмања промена у ротацији Земље, која би променила дужину дана за један милисекунд, могла да проузрокује огромне промене испод површине планете.

Према њиховој теорији, најмање успоравање мења облик Земљиног чврстог унутрашњег језгра од гвожђа и никла и, заузврат, утиче на течно спољашње језгро на ком лежи Земљин мантл, а потом кора са тектонским плочама.

Напрезање је веће на деловима тектонских плоча где се налазе неки од најнасељенијих делова планете близу Екватора, који имају око милијарду становника.

„Веза између Земљине ротације и земљотреса је велика и чини се да ће бити повећан број јаких земљотреса следеће године“, рекао је Билам за Гардијан.

Сви снажни земљотреси у протеклом веку су подробно забележени и описани.

Истраживање је обухватило проучавање свих земљотреса јачих од седам јединица на Рихтеровој скали од почетка 20. века. У овом временском распону, они су открили пет периода значајно повећане сеизмичке активности, који су се дешавали сваке 32 године.

Последње успоравање почело је пре четири године.

„Током тих периода, било је између 25 и 30 јаких земљотреса годишње. Ван њих, просечно се деси око 15 јаких земљотреса годишње. Прилично је јасно да нам Земља даје упозорење пет година пред почетак периода повећане сеизмичке активности“, истиче Билам.

Према његовим речима, закључак је прилично јасан.

„Следеће године имаћемо повећан број жестоких земљотреса. Ове године их нисмо имали много. Тачније, шест јаких земљотреса. Од 2018. године лако би могло да се деси да их имамо више од 20 годишње“, упозорио је Билам.