Упознајте први српски госпел хор!

Када чујете ове људе на тренутак можете помислити да сте у Њујорку. Али, изворни црначки госпел може да се чује и у Београду. И то не у цркви, већ на Машинском факултету. Управо овде два пута недељно први српски госпел хор има пробе.

„Енергија коју ми имамо је врло негде једнака енергији коју имају ти људи, који су то почели, који су створили госпел и ту духовну црначку музику. Да имамо и ту бол, јер смо проживели и то нам је у крви. Много тога имамо слично и можемо цео тај репертоар да изнесемо аутентично“, каже Марија Kубурић Боровић, оснивач и диригент „Мери госпел хора“.

Репертоар је богат и стално се проширује, баш као и сам хор. 

„Репертоар је почео од традиционалних црквених црначких духовних песама, али то је негде база од које смо почели, а проширило се по свим жанровима. Од госпела су почели блуз и џез, значи имамо и ту разних нумера са тим звуком, све до модерног госпела, где људи уствари не знају да су то духовне песме“, тврди Марија.

Иако многи госпел везују за Америку тридесетих година прошлог века и за извођење у верске сврхе, данас госпел може да се чује чак и у ноћним клубовима. Па зато није ни чудо што се проба српског госпел хора често претвори у журку.

А чланови хора ће вам рећи да се после сваке пробе осећају као после тренинга, јер је енергија коју ова музика носи толико јака. Као и да не постоји ништа слично у Београду.

Има чланова из Пољске, Конга, Аустрије...

Зато је пред долазак на студије у Београд Јаков из Пољске прво на интеренту потражио да ли у престоници постоји госпел хор. Чим је стигао, одмах се придружио.

„Волим енергичне песме, где могу да пљескам, да играм, и смејем се. Веома волим да ширим енергију нарочито на концертима, јер тако осећам да са публиком делим нешто јединствено“, истиче Јаков.

Јединствену енергију са члановима дели и Глоди, студент на размени из Kонга. У својој држави певао је сваке недеље у црквеном хору. А „Мери госпел хор“ чини да се осећа као код куће.

„Разлика је можда у избору, у Kонгу више певамо француске и латинске песме или на локалном језику, овде су углавном песме на енглеском“, каже Глоди.

Да се певање у госпелу разликује од земље до земље, потврђује нам и Kристина из Аустрије. Она већ 10 година пева у српском хору.

„Енергија се доста разликује. Ја сам католкиња и певала сам у хору у цркви. Међутим, то није та енергија као када пева овде. Зато ми често дође да у цркви кажем: 'Хајде људи, крените, певајте', јер овако је монотоно, а не би требало тако да буде“, објашњава Кристина Цетл.

А на њиховим наступима, кажу, никада није монотоно и публика је увек на ногама. Својом музиком не само да увесељавају људе, већ и шаљу поруку да без обзира на то које је човек боје коже, вере, националности у музици су сви једнаки.