Бака Цула ни у 104. години не трпи неред

У време када се бака Цула удавала, било је важно колико имање има домаћин у чију кућу долази. Њен супруг је тада имао имање на седам хектара, које су одржавали. Али се за све у кући питао старешина.

„Немојте да ме питате како сам преживела, било је гадно време кад сам ја била млада, то је било сасвим друго, морало да се слуша, морало све, свекра сам имала опасног, код њега као у војску“, сећа се Цула.

У то време, у селу није било струје, месила је хлеб током ноћи да би имала чиме да нахрани своју децу и раднике који су радили на имању. Супруга је изгубила након 15 година брака, али је остала на селу због своје деце: „Четворо сам родила, седам унучића имам и једанаест праунука и једно чукунунуче, па то је живот".

Ова витална бака, има век иза себе, каже смета јој једино што сада слабије види и чује, али иначе се осећа добро, јер је сва деца и унуци поштују и пазе.

„Слабо сам јела, па кажу 'Шта хоћеш да једеш да ти дамо? Е, сад ми се једе вруће печење' и он отишао и донео ми печење да једем. Не може боље“, прича бака из Церовца.

Није бака Цула хтела из своје куће и из свог села, али како је године стижу, ипак је пристала да дође и да живи са ћерком у Смедереву. Успева да прочита наслове у новинама и воли да пије кафу са комшиницама.

Славка Даншин каже да њена мајка Цула воли да ради: „Воли да чисти, пере. Ако нисам обрисала судове, она обрише опране, склони, ако су неопрани она мора да опере, воли да ради. Мислим да то њу највише одржава, тај рад“.

У својој 104. години, зна имена своје деце, унука, праунука и за све брине. Ретко иде код лекара и пије само повремено по неки лек. Каже, не зна ни сама шта је одржало толико у животу, јер није имала лак живот, али радује се сваком новом дану.