„Фићин деда“ и даље јури кроз Крагујевац

Недавно је прославио 66. рођендан. Услове за пензију је стекао, али и даље ради. Упознајте „тополина“, деду данашњег „фиће“. Најстарији је аутомобил у Крагујевцу, а свакодневно га вози чика Јоца.

„Производио се од 1936. године и тада је била прва верзија 'фијата тополино 500А', после тога се производио 500Б до 1949. године, и иза њега се правио овај мој деда 1951. године. Производио се све до 1956. када је почео да се прави неки други 'тополино' што је 'тата фићин'“, сећа се љубитељ аутомобила Јован Новковић.

Породични односи „фића“ нису компликовани. Овај ауто Крагујевчани су волели некада, баш као што његове потомке данас возе.

„Ја сам га купио у Ковину 1980. године. Тада сам за тај новац могао да купим једног половног 'тристаћа' како ми популарно кажемо, једног 'фијата 1300'. Нису они ни тада били на цени, а мени та вредност финансијска није значила ни тада баш као ни сада“, препричава чика Јоца.

Јоца свог љубимца вози од 1983. „Деда фића“ је, каже, доброг здравља. За три деценије ниједном није заказао.

„Није захтеван и мали је потрошач. Добар је ауто и лак за одржавање. Мало је проблем када треба да се нађу гуме, јер тај потрошни материјал се тешко нађе. Али нађе се, кад се хоће – нађе се“, каже овај Крагујевчанин.

Тврди да га воли као старијег брата, пошто је тополино од чика Јоце старији пуне три године.

„Много ми значи јер ме враћа у детињство. Кад сам се ја родио отац је имао старе моторе и старе аутомобиле, али тада нису били стари. Имао је 'олимпију', па је купио 'фићу 600' што је сада рецимо 'тата' садашњим 'фићама'. Волим их, имам ту велику љубав према механици“, истиче колекционар Јоца.

„Тополино“ и климу има 

Свог „фићу зна напамет да склопи. За не дај боже има резервни мотор и мењач. Труди се да ауто одржи у фабричком стању. Када се појави на улици права је атракција. Чика Јоца је рад и да покаже како његов „тополино“ јури по Крагујевцу

На питање када је овај олдтајмер нестао са крагујевачких улица, Јоца каже да када је он купио ауто у Крагујевцу је било свега три-четири примерка. Може да јури највише 70 на сат. „Тополино“ је спреман и за дуже стазе, њиме обилази пријатеље, бање и излетишта по Србији.

Сличног аутомобила у околини нема, па зато не чуди што је његов љубимац толико популаран.

„Тражили су ми га за филмове. Имам жељу и хоћу да дам, не морају да ми плате. Али само да му укажу неку пажњу и да не буде неког фарбања и шта ти ја знам, да не буде лупање вратима. Морају да буду нежни према њему као што сам ја“, напомиње Јован Новковић.

Највише се изнервира када га питају колико његов фића вреди. Каже да нема тог новца за који би га продао. Машта да „деда фићу“ у наследство остави унуцима.