И Дел Бој иде у вртић

Газда oдлази на посао, а Дел Бој у вртић. Овако изгледа свако јутро Саше и његовог пса.

„Због мојих обавеза, као и због пословних обавеза, остављам га овде. Али и да не бих замарао моје рођаке и пријатеље да га чувају док ја нисам код куће. Знам да ће се осећати овде исто тако пријатно“, каже власник пса Саша Манојловић.

Саша објашњава да је вртић за пса занемарљива ставка у кућном буџету у односу на то колико месечно потроши за цигарете.

Десетине породица свом љубимцу плаћају вртић. Неке куце у забавиште долазе сваки дан, а неке ређе.

„Неколико пута недељно, по потреби, када имам обавезе, ја га овамо доведем и оставим“, прича власница пса Весна Ђурђић.

Обданишта за љубимце у свету постоје већ деценију, а у Београду од прошле године.

„Стално сам размишљала како у овом граду Београду, који је поприлично велики град, не постоји ништа слично. А има све више малих, средњих и великих паса којима је потребно односно њиховим власницима да их оставе повремено или стално у зависности од обавеза да пси не би били сами код куће, узнемирени или анксиозни“, објашњава власница једног београдског вртића за псе Татјана Ђурђић.

За овај вртић не морате вадити просек плате, не треба вам ни потврда лекара. Посебних услова за пријем нема.

Куца Бони ће у вртићу прославити први рођендан. Осим њега, у вртић свакога дана долази више од десет његових другара, међу којима има и куца пензионера. Највеће дружење је викендом и празницима, када власници и највише доводе своје љубимце.

„Ми направимо овде пробу, која траје на пример сат времена, и то нам је већ довољно да схватимо да ли тај пас може да се привикне и да ли је анксиозан уколико није са својим власницима“, указује Татјана Ђурђић.

Све је баш као у правом вртићу. Куце имају играчке и васпитача, време за игру и поподневну дремку.

„У току дана негде око два имамо шетњу, дакле иду напоље, а унутра су као код куће, само што се играју нон-стоп, а када се заморе они сви сами почну да спавају. Што се тиче исхране, углавном пси једу ујутру и увече“, каже Ђурђићева.

Често чују и замерке да је вртић помодарство, као и да неко нема новца да упише дете у вртић, док у забавиште иду љубимци.

„Све зависи како ко размишља. Тако реагују људи који немају кућног љубимца и немају тај осећај прави према псима, људи их заволе не баш на начин на који воле децу, али они су чланови породице. И онда они о њима размишљају на сличан начин. Не желе да се лоше осећају и да буду сами“, сматра власница тог вртића.

Колико ће власник месечно платити вртић, зависи од броја сати које у њему проведе љубимац. Најмање је сат времена, али се дешава да забавиште неким куцама постане скоро као друга кућа. Па у њему остају и по месец дана и све то због обавеза његовог газде.