Преминуо совјетски официр који је спречио нуклеарни рат

Одлука коју је совјетски пуковник Станислав Петров донео 26. септембра 1983. године остаће запамћена као историјска јер је спречила да Хладни рат прерасте у нуклеарни сукоб, а за њу се сазнало захваљујући Карлу Шумахеру, немачком политичком активисти који је најзаслужнији што је свет сазнао о херојском подвигу Петрова.

Шумахер је протеклих година остао у контакту са Петровом, а 7. септембра га је звао да му пожели срећан рођендан, али је, нажалост, Петровљев син Дмитриј имао тужну вест за Немца – његов отац преминуо је 19. маја.

Невероватно је да се за смрт човека, који је потенцијално спречио најгори сукоб у светској историји, сазнаје тек неколико месеци касније.

Како је избегнут трећи светски рат

Станислав Петров био је на дужности 26. септембра 1983. године, када је после поноћи на радарском систему у бункеру близу Москве добио рано упозорење о пројектилу који је лансиран из САД према Совјетском Савезу.

„Када сам видео упозорење, скочио сам са столице. Сви моји подређени су били збуњени, па сам почео да издајем строга наређења како бих избегао панику. Знао сам да ће моја одлука имати велике последице“, присетио се Петров у интервјуу за РТ 2010. године.

„Аларм се огласио други пут. Велика крв-црвена слова су се појавила на главном екрану. Писала је реч 'СТАРТ'. Писало је да су још четири ракете лансиране“, испричао је Петров.

Од тренутка када су бојеве главе полетеле, остало је пола сата за Кремљ да одлучи да ли да притисне „црвено дугме“ и само 15 минута да Петров одлучи да ли је претња аутентична и да јави својим претпостављенима.

„Моја удобна фотеља деловала је као усијани тигањ, а ноге су ми се одузеле. Нисам могао ни да устанем. Толико сам био нервозан када сам доносио одлуку“, истакао је Петров.

Сматрајући да би у случају напада САД испалиле много више пројектила, Петров је рекао својим шефовима да је аларм највероватније изазван грешком у систему.

Касније је откривено да су совјетски сателити регистровали одбљеске сунчевих зрака од облака као лансирање пројектила.

Петровљев потез и одлука, међутим, никада нису похваљени, а чак су га претпостављени казнили јер није написао извештај.

„Моји шефови су оптужени за грешке у систему. Зато нису желели да признају да је било ко урадио нешто добро, већ су одлучили да кривицу распореде по свима“, објаснио је Петров.

Више од десет година о инциденту се ништа није знало, јер је заведен као „строга тајна“. Чак и његова супруга Раиса, која је преминула 1997. године, није знала ништа о томе.

О читавом инциденту се сазнало тек из извештаја који је објавио немачки таблоид Билд 1998. године, када је проговорио Петровљев надлежни, генерал-пуковник Јуриј Вотинцев.