Из Скадарског језера изронио ратни пароброд „Скендербег“

Највеће језеро на Балкану скрива тајанствену олупину путничког пароброда „Скендерберг“ потопљеног још 1942. године. За време најнижег водостаја и најбоље видљивости, обично у септембру, олупина се могла видети и с површине, а ово је први пут да је комплетан брод изронио из Скадарског језера, што и не чуди јер је „лежао“ на свега 11 метара дубине.

Овај пароброд је у Трсту 1916. године изградила бродарска компанија "Austrian Lloyd Trieste".

Одмах по изградњи пароброд је купио Стефан Цурани из Скадра. Од 1924. до 1927. године био је у власништву „Јадранско-скадарске пловидбе“, када га откупљује А.Д. „Бока“, а од 1934. године је припао А.Д. „Зетска пловидба“.

Скоро три деценије превозио је путнике и храну на свакодневној релацији Ријека Црнојевића - Скадар.

У Првом светском рату служио је Аустрији, затим Краљевини Југославији, да би га почетком 1941. године Италијани припојили свом пловном парку.

Димензије „Скендербега“ су 21,1 дужине и 5,3 метра ширине. Носивост му је 20 тона, посаду је сачињавало шест чланова, а покретао га је парна машина од осамдесет коњских снага.

У партизанској акцији 12. фебруара 1942. године, у каручком заливу борци батаљона „Царев Лаз“ су након краће борбе заробили пароброд и потопили га без оштећења, отварањем вентила.

После рата, била су два покушаја извлачења „Скендербега“ (1946. и 1952. године), али због слабе техничке припремљености, оба пута је извлачење било безуспешно.

Експедиција Клуба подводних истраживача „Акванаут“ 1999. године је вршила испитивање брода, када је утврђено да је зароњен у муљ на 11 метара дубине. Тада је утврђено да је у добром стању, окренут на бок.

Током истраживања могли су се препознати поједини делови бродске опреме и инвентара, а најзанимљивији су били кормило, парна машина и вентили за регулацију паре.

Палуба са командним мостом је такође била потпуно очувана, а јасно се распознавао и овећи димњак.

Ратни пароброд био је посебна атракција за туристе који су обилазили Скадарско језеро, а био је и честа „мета“ страних новинара и истраживача.