Сплаварите Дрином и Таром са екипом РТС-а

Камп „Дрина–Тара“ смештен је на обали Дрине, 18 километара од Фоче. После доручка проверавају се чамци и дели опрема. До Брштановице у Црној Гори, полазне тачке 25 километара дуге пловидбе, потребно је сат времена. Рафтинг је опасан спорт и зато пре сваке пловидбе водич, тзв. скипер, даје упутства.

„Упознајемо са информацијама о начину седења на чамцу, понашању, начину веслања, као и о непредвиђеним ситуацијама ако неко падне у воду“, објашњава скипер Душко Рашевић Раша.

Због ниског водостаја неки су се заглавили између стена. Искусним скиперима се то не дешава. Правимо паузу у Шипчаници, где наилазимо на необичан фрижидер. Педесетак метара даље је омиљено место за фотографисање. Иако вода баш и није пријатна за купање, некима то не смета.

„Феноменално, једино овде могу да потопим људе, а да не буде 'мобинг', тако да смо зато овде. Одлично, супер атмосфера, момци су одлични“, шали се Зоран Бисерчић из Београда.

„Добро друштво пре свега, обука је била добра, тако да нема страха, предео леп“, баш је задовољан Илија Новаковић из Београда.

После четири сата пловидбе, стижемо у камп. Већина туриста је из региона, али их има из свих крајева света.

„За рафтинг мислим да је веома интересантан јер можете да видите како су чудесно чисте боје природе, да не можете да поверујете док их стварно не видите“, одушевљено прича Ејприл Ли са Тајвана.

Колико се овај туризам развија, говори податак да Република Српска и Црна Гора имају по 15 рафтинг кампова.

„Има посла за све нас, само рецимо када бисмо имали мало боље сређену инфраструктуру, неко онако улагање државе“, сигуран је Борко Тодоровић, сувласник Рафтинг центра.

У Туристичкој организацији Вишеграда кажу да је то прилика за прекограничну туристичку сарадњу коју подстиче и финансира Европска унија.

„То је веза Златибора, веза Таре, веза Мокре Горе и ускотрачне пруге, а онда Вишеград који Дрином пролази до Фоче и до ових рафтинг кампова и једног адреналинског вида спорта“, каже Оливера Тодоровић, директорка Туристичке организације Вишеграда.

Само кроз овај камп годишње прође око 15.000 туриста. Поред запошљавања мештана, кампови омогућавају и опстанак сеоских домаћинстава која им продају своје домаће производе, највише кајмак, сир и пршуту.