Зашто Унеско и даље не признаје Лепенски вир?

Признат и познат код нас и у свету, Лепенски вир деценијама привлачи пажњу не само стручне јавности. Ипак, тај археолошки локалитет, из периода мезолита и неолита, до данас није нашао своје место на Унесковој листи светске културне баштине. 

Најчешће помињан разлог за то је што су Лепенци и њихово насеље измештени са оригиналне локације, која је потопљена приликом изградње Хидроелектране „Ђердап“.

„Чињеница је да Лепенски вир није био измештен тада, непосредно пре потапања Хидроелектране 'Ђердап', ми данас не бисмо били у могућности да га видимо, да га презентујемо, да га показујемо и много је већа вероватноћа да би био заборављен, него да би био заштићен“, објашњава Владимир Нојковић, директор Лепенског вира.

Домаћа стручна јавност сагласна је у томе да Лепенски вир заслужује да се нађе на Унесковој листи. Питање је само како да до ње стигне.

Мирјана Благојевић из Републичког завода за заштиту споменика културе наводи да је потребна помоћ експерата Унеска и других међународних организација које се баве заштитом културних добара и категорисањем.

„Одређивањем параметара и критеријума како и на који начин Лепенски вир може у будућности да се стави и да буде светска баштина“, истиче Благојевићева.

Изградња новог, модерног објекта, на обали Дунава, који је од тада дом Лепенаца, завршена је 2011. године. Годишње их посети скоро 35.000 туриста. Углавном су то школске екскурзије, али има и много странаца.

Туристички водич Немања Журкић наводи да туристи са Лепенског вира оду препуни утисака.

„Када посете овај локалитет и добију комплетну информацију, туристи су запањени оним што су заправо видели и одавде оду пуни позитивних утисака“, објашњава Журкић.

Лепенски вир и његови становници били су научна сензација када су откривени средином шездесетих година прошлог века. У међувремену су населили школске уџбенике и стручне часописе.

Ушушкани у Ђердапској клисури, чекају да буду примљени у друштво оних који су стварали и обележили светску цивилизацију.