Вавилонци знали за Питагорину теорему много пре старих Грка?

Ове тврдње засноване су на пронађеној глиненој табли званој „Плимптон 322“, на којој су исписани бројеви, преноси британски Индипендент.

Табла упућује на то да су Вавилонци знали за Питагорину теорему много пре него што су јој стари Грци дали име.

Оцем тригонометрије традиционално се сматра Грк Хипарх, који је живео око 120. године пре нове ере, али нова студија, објављена у Historia Mathematica, званичном часопису Међународне комисије за историју математике, указује на то да је плоча настала 1.000 година пре Хипарховог времена.

Доктор Данијел Менсфилд са Универзитета у Новом Јужном Велсу, вођа истраживања, наводи да је један од разлога развоја напредне тригонометрије била изградња што савршенијих грађевина.

Ова тврдња делује сасвим логично ако се узме у обзир да су Висећи вртови Вавилона у Месопотамији – колевки људске цивилизације, били једно од седам чуда античког света.

„Реч је о врло снажној алатки која је коришћена за различита теренска мерења и архитектонске прорачуне“, рекао је научник.

Доктор Менсфилд објашњава да су Вавилонци захваљујући овом систему бројања знатно лакше вршили сложене математичке прорачуне од данашњих математичара.

„Њихов јединствен приступ аритметици и геометрији значи да ово не само да је најстарија тригонометријска табла на свету, већ да је рећ о јединој потпуно поузданој тригонометријској табли која је до сада пронађена“, каже Менсфилд.

„Основа нашег декадног система је број 10, који има само два егзактна разломка: половину (0,5) и петину (0,2). То је врло проблематично ако желите нешто да делите. На пример, ако бисте поделили долар на три дела, добили сте три пута по 33 цента, са остатком од једног цента. Основа вавилонског система био је број 60, истог оног система који данас користимо за рачунање времена. Он даје много виšше егзактних разломака“, објашњава Менсфилд.

С обзиром на његову велику прецизност, вавилонски систем могао би да има огроман потенцијал за примену на пољу образовања и рачунарских наука, сматра истраживач.

„Ретко се дешава да нас древни свет научи нечему новом. Вавилонска математика могла би после 3.000 година поново да се врати у моду“, сматра Менсфилд.

Плочу је 1990. године у Ираку открио археолог, дипломата и трговац уметнинама Едгар Бенкс, који је био инспирација за настанак лика Индијане Џонса.

Бројеви су исписани на клинастом писму у четири колоне и 15 редова, мада је откривено да је табла поломљена и да је раније имала шест колона и 38 редова.

Научници наводе да је табла највероватније представљала неку врсту помоћног средства за проверу решења квадратних једначина.

„Ова плоча отвара нове могућности не само за модерна математичка истраживања, већ и за математичку наставу. На табли видимо једноставнију и прецизнију тригонометрију од данашње, која је сасвим јасно има бројне предности“, рекао је Менсфилд.