У Индији отворен први музеј поделе

„Свака земља у свету негује сећање на искуства која су их дефинисала и обликовала. А ипак овај догађај који је толико утицао нe само на потконтинент већ и на милионе људи који су били њиме погођени, није имао музеј ни споменик 70 година“, рекла је извршна директорка музеја Малика Алувалија.

Експонати изложени у Амрицару укључују фотографије, исечке из новина и поклоњене личне предмете. Они треба да испричају причу о томе како се борба региона за слободу од британске колонијалне власти претворила у једну од најнасилнијих епизода, док су сукоби између заједница оставили стотине хиљада Хиндуса, муслимана и Сика мртве а још 15 милиона људи истерали из домова.

Стари џепни сат је припадао човеку убијеном у насиљу руље у Пакистану, плетена тканина из тог времена, традиционални конопац који је избеглица пренео преко границе, бројне црно-беле фотографије само су део поставке.

На екранима се приказују интервјуи са преживелима, а последња од 14 галерија се зове Галерија наде и посетиоци ту могу уписивати поруке љубави и мира на папирима у облику листа пре него што их окаче на дрво направљено од бодљикаве жице.

Алувалија каже да је идеја да посетиоци „озелене“ дрво и да размишљају о миру и помирењу завађених нација. Навела је да је хтела да оснује музеј откако јој је бака причала о Индији пре поделе и пре него што је морала да побегне из свог пакистанског дома када је имала 13 година.

„Како ли је њој било? Једног дана у релативно имућној породици се води нормалан живот, а сутрадан је све што ти је остало мали кофер“, рекла је Алувалија и додала да због личног искуства верује у важност музеја, а да је још важнији зато што је први.

Музеј је непрофтина организација. Иако је крвава подела постала фундаментални део индијске историје и идентитета и произвела небројене слике, књиге и филмове, до сада није било званичне изјаве жаљења, а индијски лидери су били веома опрезни при помињању насиља између заједница у првим данима независне Индије.

Не постоје споменици страдалима, а премијер Нарендра Моди у данашњем говору поводом Дана независности није ни поменуо поделу. Социолог Шив Вишванатан је рекао да је та тема једноставно превише болна за многе и да је за помирење потребно да се њом баве све стране, па тако и музеј.

„Ако национална држава постане архива сећања, то постаје једнострано сећање. Морамо признати обостраност насиља. Не постоји само једна истина, ни само једна жртва“, навео је Вишванатан.

Музеј се налази у центру Амрицара, града најпознатијег по Златном храму Сика, јер је тај град у Пенџабу био једна од тачака у Индији где су стизали милиони избеглица из новопроглашеног Пакистана.