И Срби и Норвежани славе Дан светог Олафа
Норвешка данас слави Олсок, познатији као Дан светог Олафа док Српска православна црква слави истог свеца 13 дана касније по јулијанском календару.
Уз богат културни програм, доста музике али и различитих конференција, норвешки градови Трондхајм, Сапрсборг, као и места на норвешкој западној обали, данас славе живот Олафа Другог Харалдсона, познатијег као норвешки вечни краљ и светац покровитељ Олаф, саопштила је амбасада Норвешке.
О његовом животу највише се зна из сага, као и прица раних норвешких монаха. Наиме, овај викиншки краљ је стигао у Норвешку из Новгорода како би проширио хришћанство у тој земљи.
Умро је 1030. године у бици код Стиклестада. Годину дана након његове смрти је отворен његов ковчег и откривено да његови нокти и коса никада нису престали да расту.
Олаф је канонизован у Трондхајму и добио име свети Олаф. Словени су му подигли цркву у Новгороду.
Викинзи, а посебно свети Олаф, заслужни су за ширење хришћанства у нордијским земљама, а како се све то дешавало пре раскола на православце и католике 1054. године, свети Олаф заузима важно место и у Православној цркви.
Он је последњи западњачки светац ког је прихватила за свеца и Православна црква.
Сваког 29. јула Дан светог Олафа се слави и у Шведској, на Фарским острвима, као и у деловима Велике Британије.
Српска православна црква обележава овај дан и слави светог Олафа 13 дана касније.
Упутство
Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.
Број коментара 9
Пошаљи коментар