Без њих се девојке нису могле удати, а данас их ретко која носи

Технологијом старом више од сто година и истим таквим алатом, Дејан Ковач из Суботице израђује аутентичне буњевачке папуче, без којих се до пре једног века није могао замислити живот у Панонској низији.

„Од Мађара, Немаца, Буњеваца, Шокаца, Славонаца, тако да биле су традиционалне папуче, али онда су биле папуче које носе сви, као данас што носе млади нике патике“, каже Дејан Ковач.

По завршетку Другог светског рата, само у Суботици, педесетак занатлија израђивало је папуче. Иако се од тада посао поједноставио, јер су мајстору на располагању готове сировине, Дејан је једини који практикује тај стари занат.

„Без ножа, шила, маказа, кљешта не може да се замисли овај стари занат“, објашњава Ковач.

Посебну симболику папуче су имале за жене.

Некада се без ових папуча девојка није могла удати, јер су оне биле саставни део мираза и до свадбе свака девојка је требало да скупи око двадесет пари. Важило је неписано правило - што више папуча, то богатија девојка.

Данас се папуче не броје, а слабо се броји и новац од овог посла.

„Имам слабо наруџби, једне месечно, а можда чак ниједне. Наручују за културно уметничка друштва овакве папуче, тако да ми је то спас. На неком годишњем нивоу направим од 50 до 100 пари папуча“, каже суботички занатлија.

Зато и није чудно што нема ко да преузме посао. Радује се што ће бар кроз музику његови синови допринети очувању традиције овог народа.