Шта су прави симболи Београда?

Традиционално, Скадарлија, Калемегдан, или нека грађевина новијег доба, попут Моста на Ади или Фонтане на Славији? Шта су прави симболи престонице? У ту трку у последње време улази све више кандидата. Неки тај статус добију одмах, а други, иако имају потенцијал никада то не постану. По чему се препознаје Београд и од чега то зависи?

Мишљења Београђана су различита. Једни кажу да су симбол Београда – Београђани. Други да је Победник свакако један од првих симбола, затим набрајају Скадарлију, као нешто што пружа слику наше веселости и гостопримства, Београђанку и цео Калемегдан као тврђаву.

Амбицију да постане симбол Београда, градска управа има и за недавно отворену фонтану на Славији, иако је грађани различито доживљавају.

„Она је нешто ново, она је нешто што Београд није имао, људи су је очигледно прихватили, а да ли ће постати прави симбол града, то ћемо видети, ја мислим да хоће. Не постоји било шта што изградите што добија једнодушну подршку“, објашњава градски менаџер Горан Весић.

Изнад Ушћа Саве у Дунав ниче нова галерија. Крај калдрме Косанчићевог венца и у лагумима под њом. Изложбени простор за реке неће везивати само поглед, већ ће посетиоци, по замисли архитеката, до ње моћи и Карађорђевом улицом.

„Разумели смо да је ово простор коме се мало може додати, али му се ништа не сме одузети, да су крошње и ваздух који тумачи и дефинише овај простор драгоценији од било каквог напора архитекте да допринесе својом естетико“, каже архитекта АРЦВС Бранислав Реџић.

Осим естетике, симбол града обликује контекст који му дају људи и време.

„Ми смо менталитет склон симболима, ово није велика средина, оно што човек треба да има у бар подсвести је по сваку цену избећи претенциозност која је лош савезник симболу“, истиче Реџић.

О томе сведоче античке палате у Скопљу. На другој страни укуса је грађевина попут Филхармоније у Хамбургу.

„Потребно је да место има и функцију и метафору и позицију и да на неки начин буде интегрисано у све аспекте и социјалне и функционалне града и самим тим да га грађани прихвате као место где гравитирају и где ће са поносом рећи да је то симбол једног града“, сматра архитекткиња Ања Ивана Милић из предузећа „Архипро“.

Архитекте подсећају и да судбина здања понекад изигра идеју. Пре Другог светског рата, пројектовано као симбол модерне краљевине, Старо сајмиште остало је симбол страдања. Док се у исто време изграђена Бетон хала, поистовећује са београдским приобаљем, а обновљени телевизијски торањ на Авали, са Београдом.

Број коментара 8

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

понедељак, 12. мај 2025.
10° C

Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом