Зидине древног града у Заовинама крију и причу о љубавној трагедији

До града на Равној стени постојала су само два прилаза – један кроз пећину и други уклесан у стену. Уздиже се изнад питоме долине Белог Рзава, а на њему царују још само орлови и кликће сиви соко.

„Постоје зидине горе, на врху. И данас дањи то има. Једино ако је обрасло у неку траву, коров. Е, па камен се није дао да поједе, да је се дао да поједе, па не би нама ни допало“, прича Видан Ђурић из Заовина. 

У историјским изворима, помиње се само 1876. године као Равна стена са градом, утврђењем и Црквином у подножју, а предање је везује за племића, који га је заувек напустио, разочаран невером своје драге.

„Овде се десила једна прељуба. Тај властелин, када је дошао и сазнао за тај случај, његова љуба је трагично настрадала“, наводи Драган Ђурић из Заовина.

Романтична прича неће бити једина о Равној стени – ускоро ће је посетити археолози, у намери да истраже, протумаче тајне града, његових твораца и становника.

„По самој позицији и положају, фантастичном, атрактивном, погодном пре свега за постављање једног утврђења, за формирање утврђеног насеља. Које је то време, да ли је то шести век, што се нама, на основу наших сазнања и аналогија може рећи, тек можемо утврдити археолошким истраживањима“, објашњава музејски саветник Народног музеја у Београду др Емина Зечевић.

Властеле и господара кула већ одавно нема, али се њихов живот наслућује у остацима зидова и малтера, прекривеним растињем и вековима.

Није тешко замислити задовољство оних који су можда и пре 15 векова живели у сигурности овог града на Равној стени. И можда су управо и чуваркућа и жута перуника која овде још цвета, трагови који су после њих остали.

Древни град у Заовинама део је културо-историјског наслеђа овог краја, чувеног по Панчићевој оморици и језеру. Ускоро ће до њега бити уређена и стаза јер га Национални парк сврстава у оне изузетне локалитете који морају бити доступни посетиоцима.