Украдене странице из Титове књиге жалости повучене са аукције

Према документима у које је Танјуг имао увид, шпанска аукцијска кућа IAAE одлучила је да до окончања истраге стопира продају 12 страница из Титове Књиге сећања.

Одлука је уследила након открића Медијске мреже „Антидот“ да делови књиге, чија је продаја била најављена на аукцији заказаној за 3. јун у Малаги, припадају Србији и званичног захтева који је управа Музеја историје Југославије упутила организатору аукције. 

Одлуку о повлачењу спорних аутографа са аукције донео је Организациони одбор IAAE на седници одржаној у четвртак увече, а та одлука је у међувремену објављена и на сајту на коме је продаја била оглашена.

У изјави за Танјуг директор IAAE Франциско Пинеро потврдио је да је одлучено да се свих 12 спорних листова повуче са заказане аукције о чему су одмах упућена обавештења свим филијалама аукцијске куће, као и клијентима и заинтересованим купцима.

„Одлуку о повлачењу спорних лотова донели смо након великог притиска медија и институција из Србије и региона Западног Балкана, а после званичног дописа Музеја историје Југославије који тврди да листови припадају њему. О одлуци о повлачењу званично смо обавестили и музеј из Београда“, рекао је Пинеро.

Додао је да је особа која је понудила на продају потписе познатих светских државника написаних у част Јосипа Броза Тита, организатору аукције показала документ о аутентичности листова из кога се види да је колекција купљена од „дипломате из бивше Југославије“.

Пинеро, међутим, није желео да открије идентитет садашњег власника колекције као ни особе од које је она претходно откупљена.

Случај аукцијске продаје листова украдених из Титове Књиге сећања узбуркао је домаћу и регионалну јавност након што је Медијска мрежа „Антидот“ 25. маја објавила откриће о заказаној продаји листова који су украдени из депоа Музеја Југославије.

Из те медијске мреже тада је најављено да ће се обратити свим релевантним институцијама у намери да најављена продаја историјског наслеђа Србије буде спречена.

У међувремену, на захтев Министарства културе, управа Музеја Југославије је спровела истрагу током које је установљено да су спорне странице украдене из Књига сећања из осамдесетих година прошлог века које су биле посвећене Јосипу Брозу Титу, а које се данас чувају у архивама тог музеја.

Због тога је МИЈ затражио од аукцијске куће IAAE да, због сумњи у погледу власништва над понуђеним артефактима, аукција заказана за 3. јун буде отказана.

Према сазнањима „Антидота“, из Титових спомен-књига исечено је и украдено 40 страна на којима су записи и потписи познатих светских државника поводом Титове смрти, из осамдесетих година прошлог века, а 12 листова из те колекције требало је да се нађе на заказаној аукцији.

Међу њима су се нашле странице са изјавама и аутентичним потписима Нородома Сиханука, бившег краља Камбоџе, Ху Јаобинга, генералног секретара Комунистичке партије Кине, Индире Ганди, премијерке Индије, Михаила Горбачова, генералног секретара КП СССР, Николаеа Чаушескуа, председника Румуније.

На продају су били понуђени и аутографи Хафеза ел Асада, председника Сирије, Јасера Арафата, лидера Палестинске ослободилачке организације, Али Хамнеија, врховног верског вође Ирана, Мобуту Сесе Секоа, лидера некадашњег Заира (данас ДР Конго), Роберта Мугабеа, председника Зимбабвеа, Улофа Палмеа, шведског премијера и Џорџа Буша Старијег, из времена када је обављао дужност потпредседника САД. Сви они су у посети Београду боравили у периоду од 1982. до 1989. године када су се и уписали у Титову Књигу сећања.