Девета деценија живота – право време за волонтирање

Има више од 80 година, а пола живота је волонтер. Да помогне другима бака Даници су потребне само удобне патике.

„То ми је велико задовољство и велика радост. Довољно је да покуцам на њихова врата и да им кажем добар дан и када видим осмех на њиховим лицима, схватим да је задовољство обострано“, каже волонтерка Црвеног крста Даница Шмиц.

Свакодневно обилази десетине својих непокретних вршњака. Жеља да помаже јавила се у младости.

„Још из школских дана, сећам се да смо скупљали прилоге, па дани Црвеног крста са оним кантицама металним. То се касније наставило и кроз средњу школу, и по завршетку и касније кад сам радила у селу у Босни. Тамо смо обилазили породице, и учили их нарочито где је неелектрифицирано село, разговарали смо са домаћицама како да кувају и све што их је занимало“, сећа се бака Дана, како је од милости зову.

Даница никако не прескаче адресу најбоље другарице Јелисавете. Заједно сакупљају пластичне чепове за хуманитарну акцију, донирају прилоге и што је најважније ту су једна за другу.

„Помогне ми где год, ако треба да идем у општину, код лекара или негде, и ето она ми помогне. Али ја се трудим, ћерко, да не узмениравам ни њу, она има много обавеза, него овако ако је нешто требало, али ето фала богу сад смо све завршиле“, прича бака Јелисавета Кошанин.

Јутро без ње не почиње

Јелисавета каже да се комшије стално питају да ли је бака Даница већ навраћала, и додаје да јутро без ње не почиње.

Десетине диплома сведоче о свему што је за суграђане учинила наставница физике и математике у пензији. И у волонтирању примењује бројке. Записује тачно – коме је и колико векни хлеба купила, грејалица поправила и лекова набавила.

„Није ми уопште тешко, ја и не гледам какво је време нити то време утиче на моје расположење, дали пада киша, снег, да ли је хладно минус 10 или плус 10. Ја волим да шетам и волим да се дружим и то ме испуњава. Нисам се уморила, ја једва чекам да изађем, да обиђем своју месну заједницу, сваког дана обиђем већ колико особа и могу рећи да цела месна заједница има преко 700 чланова Црвеног крста“, подсећа Даница.

И никога од њих не прескочи. Добра форма је служи јер је годинама планинарила. Каже да људи у трећем добу треба да мисле на будућност. За многе од њих и њена лепа реч је драгоцена.

„Па, значи ми, како ми не значи, нисам сама. Савети, преговори, испричамо се, а ја кад сам сама, комшилук има своје бриге“, каже Јованка Максимовић.

А Даничина једина брига је како да унуке уведе у свет волонтирања. Бака им даје добар пример на терену, где нема много времена за причу. Жури, каже јер је комшије већ чекају.