Колико кошта „министарска фотеља“?

Није министар, али седи у фотељи из Владе. Уместо лапме, често упали рефлектор са авио-писте, а зими се огреје камином из 19. века. Драган Срдић није обичан колекционар, већ врсни познавалац уметнина са бувљака.

„Кад сам почео да идем на пијацу и откад је почело то да ме интригира, има већ 40 година, можда и више“, открива Срдић.

Филозофију бувљака је добро изучио. Хоби да сакупља необичне ствари у међувремену му је постао посао.

„У то време се прво појавила та пијаца у Земуну, прва на коју сам ишао, после се појавио Бубањ поток, онда Нови Београд и на крају 'Kаленић'. Нека чудна и ретка ствар се појави на неком месту на коме никад не бисте ни помислили. На пример, Цветкова пијаца, али то се догоди једном у 10 година. Најбоља од свих је увек била на Новом Београду због количине људи који тамо долазе и излажу ствари“, објашњава Срдић.

Последњих година купује само на Kаленић пијаци, мада каже да нема места где није пронашао неку стварчицу за себе.

„Ова апотека из Владе Србије, која је била бомбардована за време НАТО агресије, завршила је на отпаду. И ја сам отишао на отпад и пронашао сам је. И из тог шута сам успео да извучем, очистим и ставим је овде“, каже београдски колекционар.

Додаје да је на тезгама нашао и много занимљивих ствари које је искористио за своју уметност.

„Типа звезда петокрака са председништва Србије и велика количина Титових биста које сам купио“, прича Срдић.

Дипломирао је историју уметности, па му то додатно помаже у процени ствари. Али то што уме да препозна актиквитет на тезги, често није довољно.

„Увек је тренутак среће, брзине, реаговања, пуно људи иде, гледа, тражи и услед ове компјутерске револуције сви знају све. Страшна је ту трка ко ће пре наћи, ко ће пре купити и ко ће пре скупље продати“, наводи Срдић.

Чак је и свој уметнички каталог пронашао на бувљаку. Kаже да се мењају ствари, али и људи.

„Све људи бацају, баце шерпу која им загори, неће да је оперу, они је баце. Све се баца. Људи продају стан пун ствари, човек купи и ништа му не треба и он нареди да се те ствари избаце јер нема однос према тим стварима, нису његове. С друге стране, постоје људи који су робови ствари, те ствари чувају бесконачно, целога живота“, каже један од најбољих познавалаца београдских бувљака.

Највеће свађе у његовој кући избију око тога шта од купљених и ретких ствари задржати. Каже да нешто, ипак, задржи, док нешто прода или изнајми за филм, позориште, телевизију или рекламе.

Једино о ценама не жели да говори. Kаже да све што може да се плати није скупо. Зато пасионирано одлази на бувљак као први пут и са истом знатижељом тражи нечије сувишне и непотребне ствари.