„Фића“ – на пут се може и без климе и без темпомата

Од Минхена до Косјерића Радован Ивановић стигао је у „фићи“, који је на прагу пете деценије. Немачким улицама и путевима вози и модел из прве „Заставине“ серије из 1955. године.

„Моји синови имају ове мало, како се оно каже, боље аутомобиле и кад бих ја ставио мог 'фићу' поред њих, свако каже: 'Јој, види лепог фиће.' Мислим што је истина, јес' да је то носталгија постала и да се воли то све, али тако је, једноставно привлачи страшно много пажње“, истиче Радован Ивановић, члан „Фићо клуба“ из Минхена.

Стандардни „фића“ је прилично бучан, а решење за растерећење мотора пронашао је Ужичанин Предраг Шалипуровић.

„То сам дошао на идеју кад ме Радован звао два пута у Минхен. И одатле је дошла идеја за том петом брзином“, објашњава Шалипуровић, иначе члан Удружење љубитеља „фића“ из Ужица.

Сналажљиви Ера је професионални возач, коме су мотори хоби. А домишљати Чачанин, након губитка посла у банци, повезао је факултетску диплому економисте са хобијем и профитирао.

„Бавим се менаџментом и организацијом целе производње. Имам екипу, нису само из Чачка, него имам из Ужица, из Крагујевца, људе који помажу“, каже Нинослав Стојковић, члан Удружења љубитеља „фића“ из Чачка.

Сређени „фића“ коштаће и 25.000 евра, али нема те суме за коју би Ана Сотиров продала своју „бубамару“.

„Обожавам га, највише га волим. Не може да се пореди ниједан други ауто са њим. Осамдесет на сат са њим, довољно ми је“, наглашава Ана Сотиров из Зајечара.

За који дан ће „бубамаром“ кренути пут Аустрије, а свуда стиже без журбе.