Шта се све краде из музеја?

У контексту противправно отуђених културних добара, медијски написи о случају „Сeвсo“, својевремено су обелоданили читав низ крађа уметничких дела из некадашње Југославије.

Тако је почетком 1990. покраден пожаревачки музеј, као и панчевачки, из кога је украдена Вајфертова нумизматичка збирка античког средњовековног новца велике вредности.

У јануару 2006. године из Музеја у Новом Саду у оружаној пљачки украдена су четири вредна дела од којих је једно Рембрантово процењено на два и по милиона фунти. Остале три слике припадају холандској и немачкој школи и представљају главу Христа из 17. века, пејзаж са пецарошем италијанског сликара из 17. века и портрет Сенеке П. П. Рубенса, Фландрија из 17. века.

У вези са крађама уметничких дела из Србије у јавности је нарочито указивано на археолошко налазиште „Виминацијум“ које није било довољно заштићено.

Према тим наводима, Римско археолошко налазиште „Виминацијум“ код Костолца обогатило је многе иностране колекције вредним експонатима који су продавани испод њихове праве вредности.

Са тим у вези стручњаци су упозоравали да је тешко одредити колико вреди илегална трговина културним добрима због тога што њихова вредност није увек исто процењена у земљи у којој су украдена и у земљи у којој се продају.

Медијска мрежа Антидот је подсетила да је међу најпознатијим примерима борбе за повраћај културног наслеђа и случај вишедеценијске борбе Грчке државе да у земљу порекла врати предмете који су у време Отоманске империје са Акропоља однети у Велику Британију.

Целокупној уметничкој јавности познат је случај покушаја грчких државних и приватних институција да се јонски стубови Партенона, који се налазе у Британском музеју, врате у Грчку.

Пажњу светске јавности привукли су и случајеви две Дирерове слике, украдене за време Другог светског рата из замка „Шварцбург“, као и Рафаелове слике младе девојке коју је Музеј лепих уметности у Бостону током 60-их година откупио у Ђенови.

У оба случаја слике су на крају морале бити враћене законитим власницима – бившој Источној Немачкој и Италији.

Слична је била и судбина скулптуре Афо-а-Ком, једне од највише вреднованих духовних вредности Камеруна, која је мистериозно нестала и нашла се на тржишту САД и била приказивана у неколико америчких музеја као уметност Камеруна.

Како се због тога узбунила целокупна јавност Камеруна, САД су биле приморане да скулптуру врате у Камерун, како би био избегнут дипломатски скандал.

Од скоријих примера треба поменути случај на десетине хиљада антиквитета који су нестали са простора Ирака после почетка интервенције коалиције предвођене САД 2003. године.

Велик број несталих предмета је из периода Месопотамије, цивилизације старе 7.000 година, а међу несталим антиквитетима налазе се и они с почетка исламске ере, из сумерског периода, из времена Вавилона и хеленистичког раздобља. Иако су неки од предмета неповратно нестали, захваљујући напорима специјално формиране комисије многи антиквитети су враћени у Ирак након 2008. године.

Посебну управу за трагање за антиквитетима и несталим културним добрима има и Израел. Та управа посебно је била ангажована на случајевима повраћаја предмета одузетих од Јевреја током Другог светског рата који су у међувремену постали део илегалних приватних колекција, а неретко су се појављивали на званичним аукцијама познатих кућа.

Међународној јавности је познат и случај украдених сребрних новчића из хеленистичког периода које је Израелска Управа за антиквитете успела да поврати од крадљиваца.

Они су пронађени захваљујући редовном праћењу тржишта антиквитета на коме су се у једном тренутку украдени новчићи појавили.

У случају „Севсо“, била је реч о 14 од укупно 30 сребрних тањира и других посуда произведених у 4. веку у доба цара Константина. Поменуто благо непроцењиве вредности било је својина лорда Нортемптона, који је исте купио на аукцији у продајној галерији „Сотби“ у Лондону.

У аферу је, поред Југославије, био умешан и Либан чија је влада, због фалсификованих папира о пореклу, тврдила да благо припада тој земљи.

Спор је био покренут пред судом у Њујорку где су драгоцености однете ради процене када је и откривено да се ради о крађи и противправном извозу драгоцености. На основу приложене документације југословенске стране, суд у Њујорку је 1990. године донео одлуку о привременој забрани извоза поменутог блага из САД док се спор не реши.

Због распада Југославије и догађаја који су уследили спор није окончан пресудом у корист законитих власника предмета.

Према писању штампе у време афере „Севсо“ новинари у Београду, који су се бавили овом проблематиком, открили су бројне крађе уметничких дела из Југославије.