Перуанка у мираз донела пињату

Разбиј пињату – најчешће се чује на прославама широм Перуа. Играчка која у себи крије нови поклон права је атракција. Од скоро и за децу у Србији. И то захваљујући Надији, која је из родне Лиме пињату донела у Београд.

„У Перуу пињату правимо за свако славље, не само за рођендан. Може за Нову годину, може за венчање, али и да изненадиш некога. У Перуу је то специјалитет за децу, и на крају рођендана кад деца гледају пињату, то је као изненађење. Они треба да разбију пињату из које онда испадају слаткиши“, објашњава Надија Враголић, која је по занимању графички дизајнер. 

Десет година је радила на прекоокенском броду. Заљубила се у Дејана и тако стигла у Србију. Убрзо је схватила да традицију Перуа може да уновчи.

„То је било пре пет година кад сам родила ћерку, и онда овде нисам видела ниједно место које има детаљно сву декорацију за рођендан и за славље. Онда сам ја себи рекла када је моја ћерка напунила неколико година, да морам да почнем нешто да радим“, прича Надија.

Сећа се да је пињату за час научила да прави, а када је видела одушевљење пријатеља, одлучила је да јој то постане нови посао.

За пињату није потребно много. Умешне руке, маказе и стрпљење су основни алат.

„Пињата се прави од балона, од папира и ингрудоа. Ингрудо су брашно и вода који служе као лепак“, истиче Надија и додаје да јој је да направи пињате потребно од 24 сата до пет дана. 

Муштерије нису више само из Латинске Америке. Како је већ усавршила пињату, планира да прошири свој посао.

„Облик пињате може да буде какав желите, може да буде округла, може да буде као куца, може да буде као људи. У Перуу је пињата много велика. Може да буде висока и метар до метар и по, а у Србији су од осамдесет центиметара па ретко до метар“, прича мајсторица за пињате.

Каже и да јој прављење перуанских декорација помаже да се избори са носталгијом.

„Ја отпочетка морам да будем мама и домаћица, али сад треба да устанем на своје ноге и да се трудим да будем храбра. У Перуу се моја баба изненадила што радим ово, али сви ме подржавају и желе ми срећу“, каже ова Перуанка у Београду.

У Србији живи већ пет година, и за то време ниједном није посетила породицу у Перуу. Када са децом Наталијом и Дијегом буде кренула у домовину, каже да ће као главни поклон понети пињату направљену у Србији.