Перуанка у мираз донела пињату

Славља широм Латинске Америке не могу се замислити без пињате. Важна је колико и рођенданска торта, а деца јој се можда и више обрадују. Једна Перуанка је обичаје Латинске Америке донела у Београд и од пињате направила посао.

Разбиј пињату – најчешће се чује на прославама широм Перуа. Играчка која у себи крије нови поклон права је атракција. Од скоро и за децу у Србији. И то захваљујући Надији, која је из родне Лиме пињату донела у Београд.

„У Перуу пињату правимо за свако славље, не само за рођендан. Може за Нову годину, може за венчање, али и да изненадиш некога. У Перуу је то специјалитет за децу, и на крају рођендана кад деца гледају пињату, то је као изненађење. Они треба да разбију пињату из које онда испадају слаткиши“, објашњава Надија Враголић, која је по занимању графички дизајнер. 

Десет година је радила на прекоокенском броду. Заљубила се у Дејана и тако стигла у Србију. Убрзо је схватила да традицију Перуа може да уновчи.

„То је било пре пет година кад сам родила ћерку, и онда овде нисам видела ниједно место које има детаљно сву декорацију за рођендан и за славље. Онда сам ја себи рекла када је моја ћерка напунила неколико година, да морам да почнем нешто да радим“, прича Надија.

Сећа се да је пињату за час научила да прави, а када је видела одушевљење пријатеља, одлучила је да јој то постане нови посао.

За пињату није потребно много. Умешне руке, маказе и стрпљење су основни алат.

„Пињата се прави од балона, од папира и ингрудоа. Ингрудо су брашно и вода који служе као лепак“, истиче Надија и додаје да јој је да направи пињате потребно од 24 сата до пет дана. 

Муштерије нису више само из Латинске Америке. Како је већ усавршила пињату, планира да прошири свој посао.

„Облик пињате може да буде какав желите, може да буде округла, може да буде као куца, може да буде као људи. У Перуу је пињата много велика. Може да буде висока и метар до метар и по, а у Србији су од осамдесет центиметара па ретко до метар“, прича мајсторица за пињате.

Каже и да јој прављење перуанских декорација помаже да се избори са носталгијом.

„Ја отпочетка морам да будем мама и домаћица, али сад треба да устанем на своје ноге и да се трудим да будем храбра. У Перуу се моја баба изненадила што радим ово, али сви ме подржавају и желе ми срећу“, каже ова Перуанка у Београду.

У Србији живи већ пет година, и за то време ниједном није посетила породицу у Перуу. Када са децом Наталијом и Дијегом буде кренула у домовину, каже да ће као главни поклон понети пињату направљену у Србији.

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

недеља, 10. мај 2026.
13° C

Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом