Немци за брчкање у топлим морима потрошили 88 милијарди

Жеља за путовањима и планови за одморе су и даље веома велики код Немаца. И у овој години чак 69 одсто њих планира одлазак на одмор, свега 12 одсто каже да неће путовати, а остали још нису донели одлуку.

Тероризам није утицао толико на одлуку да се путује, колико на избор дестинације.
Тако је чак 38 одсто Немаца рекло да је тај светски проблем уврстило у своје туристичке циљеве, па је тако прошле године Турску посетило 23 одсто Немаца мање него 2015. године, а северну Африку чак 29 одсто мање.

Чак је и интересовање Немаца за летовање у Француској било знатно мање.
Немци, изгледа, поново откривају лепоте своје земље, али и суседних и других европских земаља, па су тако Немачка, Аустрија, Шпанија и Грчка „профитирале“ од страха од тероризма.

Шпанија је и даље најомиљенија инострана туристичка дестинација Немаца - прошле године је тамо 14,8 одсто њих проводило своје одморе, нешто више него 2015. године.

За Шпанијом следи Италија са непромењених 8,2 одсто, затим Турска са 5,6 одсто, Аустрија 4,6 одсто и Грчка у којој се лане одмарало 3,5 одсто Немаца.

Немци, економски најмоћнији у Европској унији су, светски путници и за њих одмор, најављен уредно код послодавца још на почетку године, представља неку врсту „светиње“ у коју се без велике муке не дира, нити се она багателно расипа.

Шестондељни школски распуст, који у свих 16 немачких покрајина, увек почиње различитог датума, увек изазива и адреналин и стрес.

Посебни доживљај почетка сезоне одмора и туристичке моћи Немаца је у најмногољуднијој немачкој покрајини, Северној - Рајни Вестфалији, пошто ту живи око 18 милиона људи, међу којима и око 2,5 милиона школске деце.

На почетку школског распуста почињу и путовања - свим превозним средствима и у свим правцима - од одласка тетки у Кирхелен, преко омиљених дестинација Балтика и Тирола, до још омиљенијих топлих, јужних мора и атрактивних градова.

Сезона летњих одмора у Немачкој би, можда, могло бити и „пето годишње доба“, када Немци, углавном неоптерећени егзистенцијалним мукама о прехрањивању породица, крећу „пуним гасом“, Немачка „предахне“, политички Берлин утихне, а километарске колоне дисциплинованих возача на путевима представљају реалност, која се не може ни претећи, ни заобићи.

Немци, међутим, не путују радо само у Шпанију, Италију, Грчку, Аустрију и друге европске земље, већ често и на најудаљенија, најзабитија и најопаснија места и то са собом носи одређене ризике.

Били су на мети исламских отмичара у Јордану, Авганистану, Џибутију, Алжиру, Чаду, Ираку, Ирану, Јемену и на Филипинима, на „зубу“ разјарених ајкула, у суровим пустињским условима, затрпани сибирским снегом или изложени опасностима колумбијске џунгле.

Премда никада није потврђено, немачка држава је, изгледа, знала и да „одреши кесу“ за отете своје грађане, па је тако пре више година на Филипинима, када су исламски побуњеници отели и троје Немаца, како се нагађало, дала неколико милиона евра - али под плаштом помоћи за развој Филипина.

Један од познатијих случајева отмице и, наводног, давања, такође, милионског износа, био је први случај одмице једног немачког држављанина у Ираку, после пада режима Садама Хусеина.

Реч је о археологу Сузани Остхоф, лепој и интелигентној Немици са знањем арапског језика, за чију слободу је држава, према сазнањима немачких медија, наводно платила, што никада није потврђено, али је тај случај изазвао бројне медијске и друге коментаре и питање - исплати ли се то красти Немце у иностранству.