Да ли „Вајбер“ и „Скајп“ шаљу телеграм у историју?

Аустроугарска је Србији објавила рат телеграмом. Телеграмом су се некада честитали рођендани и венчања и изјављивало се саучешће. Да ли су данас постали реткост?

Ако је судити по одговорима људи које смо анкетирали у Пошти – почетној станици телеграма, електронска пошта одавно је заменила телеграме. Срели смо и људе који никада у животу нису послали телеграм. 

„Сад некако млади више користе Фејсбук, модерне технологије, тако да нам је то сасвим довољно да комуницирамо са пријатељима, друштвом“, каже двадесетогодишњи Београђанин.

Ипак има и оних који се дражи слања телеграма никада не би одрекли.

„Телеграме шаљем увек када имам неки разлог. И када су радосне ствари у питању и када је нешто лоше, а не могу да присуствујем. Углавном, једно пет пута годишње пошаљем телеграм“, истиче старији суграђанин. 

Током претходне године, грађани Србије послали су око 300.000 телеграма, а из године у годину све је мање заинтерсованих за такав вид комуникације. Мање је и оних који су расположени да дошетају до поште како би послали телеграм.

„Највећи број телеграма се прими путем броја 1916. Око 70 одсто телеграма се упути на тај начин, док се остатак прими на шалтерима поште. Потпуно је аутоматизован поступак од пријема до преноса и свој физички облик, у својству писаног саопштења, поприма тек приликом уручења у доставној пошти“, објашњава Бојана Андрић из Јавног предузећа „Пошта Србије“.

Телеграф се у Србији појављује свега 11 година након успостављања прве телеграфске везе у свету на линији Балтимор–Вашингтон, 1844. године. А након само неколико дана, послат је и први телеграм у унутрашњем саобраћају.

„Значајно је било да он буде предат између Београда и Алексинца, који у том тренутку био значајна стратешка позиција у Првом и Другом балканском рату“, каже Андрић.

Први телеграм у Београд је стигао 1855. године, и то из Земуна, који се тада налазио у саставу Аустријског царства. Преносио је новинску вест да француски цар и царица планирају посету Енглеској, на позив краљице Викторије.

Од Морзеовог телеграфа, који се користио сто година, у Пошти су стигли до компјутера и апликације помоћу које се шаље телеграм. У плану је и веб-телеграм, који ћете моћи да пошаљете из фотеље. Ипак, правила ће остати иста.

„Осамсто речи је неки максимални број који стаје у један телеграм. У међународном саобраћају се тарифира другачије – сама реч има цену, и адреса примаоца се такође тарифира. У унутрашњем саобраћају, просечна цена телеграма је око 230 динара, док је у међународном од 66 динара по речи“, објашњавају у Пошти.

Можда није скупо, али је за неке преспоро. Зато Џи–мејл, Јаху, Вајбер или Скајп све више одмењују поштара који носи вести.