Да Винчијева Мона Лиза се смеши јер је срећна?

Светска фасцинација ремек-делом ренесансног уметника Леонарда да Винчија (1452-1519) заправо је фасцинација неодређеним изразом на лицу младе Ђоконде, наводи се у истраживању објављеном у часопису Сајентифик рипортс (Scientific Reports) у којем се тврди да је делимично откривена мистерија те слике.

Истраживачи су позвали 12 испитаника којима су представили серију црно-белих фотографија на којима је представљен осмех Мона Лизе с благим варијацијама у крајевима усана.

Слике су испитаницима представљене у различитим редоследу на којем су се смењивале слике с правим осмехом и другим с незнатним променама на уснама. Та серија слика је испитаницима представљена 30 пута.

„С обзиром на описе историчара уметности, очекивали смо да ће испитаници имати неодређен став према оригиналу. На наше велико изненађењо, сви су препознали оригинал тврдећи да је то осмех среће“, рекао је Франс пресу Јирген Комајер, неуролог са Универзитета у Фрајбургу и коаутор студије.

Научници су признали да се њихово истраживање односи само на испитивање израза лица, односно да ли је тужно или срећно, не узимајући у обзир друге врсте емоција.

Холандски научници су 2005. године спровели испитивање на исту тему, али користећи другачији метод.

Ђоконда је била подрвгнута софтверу за препознавање емоција. Алгоритам је узео у обзир заобљеност усана, промене на образима и око очију.

Научници су дошли до закључка да се на лицу чувене Ђоконде појављује шест врста емоција. Њен осмех је означавао између осталог, 83 одсто среће, девет одсто презира, шест одсто страха и два осто беса.