Бањички дерби, нека чека Снежана Савић!

Бањички дерби између црвене и плаве екипе почео је још 1983. године. И још увек траје. Шанса за реванш је сваког уторка и то на истом месту.

„Када је ова школа сазидана, и 'Бора Станковић' пребачен овде, тада је изграђена и сала. И баш тада смо ми почели да играмо фудбал 1982. на 1983. годину. Играли су професори и пошто их је било недовољно, онда смо ми долазили са стране по позиву. Конкретно, мој отац је био професор математике, а онда смо и ми долазили. То се одржало до дан-данас“, сећа се Драган Братановић, који је међу првима заиграо на Бањици.

Више од три деценије за фудбалере који играју у бањичком дербију уторак је црвено слово.

„Ја сам, иначе, музичар по професији, 14 година сам радио са глумицом и певачицом Снежаном Савић. Ја сам 90-их, када је било много посла, због фудбала одбијао овај уторак да се не погађа и да нема ангажмана. Онда знате која је то љубав“, прича Предраг Стефановић.

Драган Братановић каже да сви већ знају да уторак није дан када се са било ким друже јер су на малом фудбалу. Додаје и да његова супруга, са којом је 28 година у браку, не зна за уторак као дан када је код куће.

Осим добре екипе, подједнако је важан и термин за мали фудбал. Наставници и њихови пријатељи играју увек у пола седам.

„Наравно да нам свима значи и боримо се свим силама да задржимо овај синдикални термин. Једно две године је било повуци-потегни да ли ће термин остати или не, али ето, успели смо да се изборимо“, прича Саша Ристић.

Број играча се не смањује. Чим неко оде у фудбалску пензију, стиже замена. Данас су на терену и они који се нису родили у време првих утакмица.

„Позвали су ме пријатељи, родбина, и ова екипа траје деценијама и први пут када сам дошао на овај фудбал, био сам изненађен када сам видео да је то једно право другарство“, истиче фудбалер Митар Јовановић.

Али се на другарство заборави када почне утакмица, јер овде не важе строга правила.

„Немамо судију. Сви смо судије. Сви судимо, али на веома коректан начин. Тако да свађице постоје, али кад се заврши фудбал, свака свађица и свака нетрпељивост ту престаје. На крају пресуди љубав према фудбалу и дружењу“, напомиње Зоран Марковић. 

Кондиција, кажу, временом попушта. Али за већину играча уторак је једини дан када потрче.

„Па резултат више не варира, црвена екипа је ту у великој предности, не могу да кажем благој, и то у много већој играчкој предности. Плава екипа је играчки јача, али нешто ту фали. Црвена екипа јесте старија од плаве екипе, али нас побеђују. Изгледа на искуство“, кроз осмех каже Марковић.

За 34 године пало неколико хиљада голова

Фудбалска сезона траје колико и школска година. Изостанци се тешко правдају. Папирићи са бројем оправданих и неоправданих дербија на крају сезоне достављају се супругама.

„Ја сам водио статистику од првог дана, и то је било на тим неким старим рачунарима, али део статистике коју имам је од 1994. на 1995. годину. То је дефинитивно прецизна статистика и кад ко долази и кад не долази и који су играчи и резултати“, прича статистичар Братановић.

А статистика једино прецизно не сабира број голова.

„За ове 34 године пало је неколико хиљада голова. Не водимо евиденцију ко је колико голова дао, али је пуно голова дато. Некад мање, некад више. У принципу седам до десет голова по утакмици. Е, сад ви рачунајте: око 40 утакмица годишње пута 25 година и то је то“, наглашава Братановић.

Утакмица им, кажу, брзо прође. А онда следи треће, и то боље полувреме. Дружење које се наставља у кафани улази у статистику. За сада је број порција роштиља у предности у односу на гулаш и пребранац са кобасицом.