Доказ постојања нацистичког пројекта колонизације Јужне Америке?

На крсту, испод свастике, на немачком језику исписано је: „Јозеф Грајнер преминуо је овде од грознице 2. јануара 1936. године, током спровођења немачког истраживања“. Питање које се природно намеће јесте какве је интересе у бразилској прашуми имао неко од нациста.

Истраживачи су успели да документују како су ратни злочинци бежали у Јужну Америку након завршетка Другог светског рата, али се много мање зна о завери започетој још пре рата. Нацисти су се надали да ће успети да заузму басен Амазона, стратешки важну позицију у Јужној Америци.

Тајни план, назван Пројекат Гвајана, зачет је током експедиције по области око Амазона, коју је предводио Ото Шулц-Кампфхенкел, зоолог из Берлина, документариста и члан СС јединица.

Читавих 17 месеци, од 1935. до 1937. године, нацисти су истраживали шуме око бразилске границе са Француском Гвајаном. Сакупљали су лобање животиња, накит локалног становништва и проучавали топографске особине терена око реке Жари, притоке Амазона.

„Експедиција је почела уобичајеним научним претензијама, али је у Немачкој, када је рат почео, Шулц-Кампфхенкел пригрлио идеју колонијалне експанзије“, објашњава Јенс Глисинг, дугогодишњи дописник Шпигела из Бразила и аутор књиге о Пројекту Гвајана.

Шулц-Кампфхенкел је 1940. године презентовао свој план Хајнриху Химлеру, шефу СС јединица и Гестапоа. Било је предвиђено да се моћ САД умањи преузимањем контроле над Француском Гвајаном и околним холандским и британским колонијама (данашњи Суринам и Гвајана).

Међутим, сан о Немачкој Гвајани се распршио. Можда због тога што је пре тога пала у руке Вишијевске Француске, или пак због тога што је чланове експедиције пратила зла срећа.

Припадници „напредне расе“ су били принуђени да се ослањају на помоћ домородачког становништва да би преживели и да би се пробијали кроз џунглу.

Немци су били покошени маларијом и другим болестима. Шулц-Кампфхенкел је преживео тежак облик дифтерије, а непозната грозница убила је Јозефа Грајнера, једног од вођа експедиције.

Његов гроб и данас сведочи о нацистичком упаду у шуме Амазона.