Да ли је „Лили Марлен“ за Скадарлију?

Војник чезне за девојком под фењером – стихови песме Лили Марлен говоре о љубави, али и асоцирају на нацизам. Текст је написао учитељ из Хамбурга мобилисан за време Првог светског рата, а песму је прво отпевала немачка певачица Лале Андерсен – у незгодно време, уочи Другог светског рата, и у то време, на незгодном језику. Историчар Чедомир Антић истиче да се песма не може одвојити од контекста и зато је разумљиво што у Београду сећа на немачку окупацију.

„То је историјска песма, али ако је неко свира и ужива уз њу, а притом је Немац у ресторану усред Београда, који је имао огромне жртве и где је још жива та расправа. Она је један од симбола Трећег рајха, који је у Србији изазвао велика страдања и био би ред да се покаже мало више разумевања“, објашњава историчар Чедомир Антић.

Парадоксално, Лили Марлен је постала хит захваљујући окупираном Радио Београду, који ју је пуштао од 1941. свако вече у 21.55. Немачки војници су је обожавали, а једини који ју је бранио био је Јозеф Гебелс, јер је сматрао да, због чежњивог текста, слаби морал немачке војске. 

„Осим химни или дела која су написана у славу или помен нечега, популарна музика не може да делује ратнички. У том смислу ни Лили Марлен заиста нема никакве везе са ратничким положајем. Лили Марлен је пре свега популарна култура“, сматра музички критичар Момчило Рајин.

Питање је каква би била судбина Лили Марлен да је написана и отпевана на неком другом језику или у неко друго време. Можда не би била контроверзна, али ни толико позната.