„Луси“, преткиња човечанства, проводила време на дрвећу

Од открића фосила женке тог двоножног аустралопитекуса 1974. године у Етиопији, палеонтолози расправљају да ли је „Луси“, која је била висока 110 сантиметара и тешка 29 килограма, више ходала по тлу или се пела по дрвећу.

Нова детаљна анализа добро очуваних остатака скелета открила је да су горњи екстремитети фосила веома развијени, као код шимпанзе која се вере по дрвећу.

Друга недавна студија је открила да је боравак у грању био фаталан за „Луси“, јер је утврђено да је погинула од пада са дрвета.

У последњем истраживању, научници су открили да је „Луси“ користила руке за пењање, док је грађа њених стопала прилагођена хватању за гране.

Та студија истраживача са америчког Универзитета „Џон Хопкинс“ поклапа се с ранијим научним тврдњама да је „Луси“ вероватно спавала међу грањем и да је највећи део дана проводила на дрвећу.

„Луси“ је назив фосила аустралопитекуса под каталошким бројем „АЛ 288-1“ који чини неколико стотина делова костију или 40 одсто женског скелета врсте аустралопитекус афаренсиса.

То није ни први ни најстарији фосил, али је међу најпотпунијима. Сматра се да је „Луси“ најстарији нађени фосил одрасле јединке женског пола.

„Луси“ је пронађена новембра 1974. године. Њени остаци важе за једно од највећих археолошких открића у свету.

Фосил је добио назив по песми британске групе „Битлс“ Lucy In The Sky With The Diamonds, коју су палеонтолози слушали док су сакупљали кости.