САД, савети за лечење „постизборног стреса“

И док многи Американци славе победу републиканског кандидата, неке присталице Хилари Клинтон, окренуле су се друштвеним медијима да би изразиле бес и разочарање, напомиње Ројтерс.

Магазин Психологија данас објавио је „Пет савета за решавање постизборног шока и панике“, почевши са саветом да се „ради нешто продуктивно“.

„Радите нешто што вам даје привремени осећај да имате неку контролу, чак и ако је то чишћење фрижидера“, написала је колумнисткиња Алис Бојз. Неколико других сајтова поделило је сличне савете.

Магазин Космополитен понудио је „14 ефикасних начина да се носите са постизборном узнемиреношћу“.

Један од начина је да се клоните друштвених медија. Други је да „водите рачуна о себи“, уз цитирање савета докторке Џенифер Кодл, која каже да „ако вам треба маникир-педикир, дан после избора је право време“.

Елисон Хауард, психолог из Вашингтона, каже да су неки од њених пацијената месецима причали о изборима, али да, од како су објављени резултати, показују више туге, сете и страха. У америчкој престоници је 93 одсто бирача гласало за Клинтонову.

„Никада раније нисам видела нешто слично“, рекла је Хауардова, која истиче да су таква стања природна и нису знак патологије менталног здравља.

Стивен Стросни, псиихолог из Вашингтонског предграђа, каже да је у априлу почео да примећује скок стреса повезаног са изборима, када је и сковао термин „поремећај изборног стреса“.

Симптоми укључују зебњу, проблеме у концентрацији и нервозу са озлојеђеношћу.

Стросни процењује да готово половину његових пацијената чине присталице Трампа.

Према његовим речима, број пацијената скочио је од Дана рада (5. септембра), када се изборна кампања интензивирала, и да је у три дана после избора имао четири хитна случаја када су пацијенти захтевали хитну сеансу.

„Кладим се да је потрошња алкохола скочила протекле недеље, као и агресивна вожња под дејством алкохола“, додао је он, који међу таквима види присталице оба председничка кандидата.

Изборна трка Трампа и Клинтонове била је посебно стресна јер су се оба кандидата у анкетама показали као неомиљени, а и њихове кампање су допринеле стресу, каже Стросни.

Навео је пример пара који је код њега дошао два дана после избора. Они су обоје били против Трампа, али их је њихов гнев навео да кривицу за Трампов успех пребацују једно на друго.

Централни нервни систем није способан да разлучи узрок стреса, тако да људи настоје да се истресу на оне који су им најближи, напомиње Стросни.

Неке Трампове присталице, од којих многе нису очекивале да њихов кандидат победи, с обзиром да су анкете предност давале Клинтоновој, нашле су се на супротној страни емотивног спектра.

Неки су се уживели у победу остајући залепљени за телевизијске екране све до раних јутарњих сати, организујући журке у баровима и засипајући друштвене мреже Трамповим сликама уз поруку: „Наш следећи председник“.

У Потсвилу, месташцу у Пенсилванији, упоришту Трампа, један његов гласач каже да се није осећао забринуто пре избора и одбацује тврдње о стресу присталица Клинтонове.

„Срећан сам због избора, а верујем да неки од тих људи треба да се мало среде. То није нешто због чега треба да посећујете психолога“, каже Џорџ Логотетидес, власник локала у Потсвилу, где се служе пиво и хамбургери.