Које кинеско јело Срби највише воле

Слатко, љуто, горко, кисело и слано – када су сви укуси на једном месту, за Кинезе нема бриге јер јело је успело. Захваљујући брзој термичкој обради у воку задржавају се сви укуси, али и витамини. У Кини се највише једе свињетина, а за само годину дана Кинези поједу више од 50 милиона тона тог меса, што одговара тежини од 7.000 Ајфелових кула.

„Најлепши укус и најздравија је свињетина. Свињска масноћа је боља од обичног уља“, истиче кинески кувар, Ли.

Уз свињетину обавезно иде пиринач, а уз пиринач штапићи.

Кинези имају посебан однос према храни и верују да не треба да се сече већ да се грли. Баш из тог разлога користе штапиће, који их разликују од осталих кухиња. Годишње се потроши чак 80 милијарди ових штапића.

Сами штапићи појавили су се током владавине династије Шанг, између 16. и 11. века п.н.е. Њиховим руковањем покреће се више од 30 зглобова и 50 мишића на прстима, шакама и рукама. У Србији се слабо једе штапићима, а и јела која се овде припремају разликују се од аутентичних кинеских.

„Мало је другачија, зато што ми у Кини исто јело једемо више масно, више уља је стављено, а овде је минимално уља. Пошто људи сада не воле масно, не воле уља“, сматра кинески кувар, Ли.

„Србија воли више месо, тако воли да једе“, истакао је Ванг.

„Да смо прилагођавали и нашим пределима, јесмо, наравно. Наши људи више воле да једу месо него поврће, тако да наша јела имају 60 одсто меса и 40 одсто поврћа како би уопште било примамљиво људима да дођу, да виде и да пробају“.

Они који пробају кинеску кухињу често јој се враћају, а нека јела су им посебно драга.

„Сечуан пиле, љуто пиле“, навео је Ванг, док Ли сматра да људи највише воле пилетину с кикирикијем.

Кинеска храна у Србији најчешће се једе с ногу, а у Кини јој се посвећује посебна пажња, јер сматрају да у њој треба да се ужива. Чело стола резервисано је за госта, а поједине намирнице носе одређену симболику.

„Када говоримо о срећи, благостању, ту је риба. Када говоримо о богатству и прослави кинеске нове године, неизоставан део трепезе су тзв. 'јиаозе' или кинеске ваљушке које подсећају на полугице од злата и управо зато су саставни део трпезе. Када говоримо о плодности ту су, наравно, одређене врсте воћа, бресква, јабука, све оно што је на неки начин у тој црвеној, наранџастој боји, оно што симболише круг, значи то је нешто чему они поклањаjу пажњу.“

Иако су познати по чудним деликатесима, Кинези у последњих неколико година избегавају да једу псе и мачке, јер су им дражи као кућни љубимци него као ручак. Све чешће комбинују и јела из других кухиња, па је тако кувару Лију кинески хлеб и златиборски кајмак постао омиљени доручак.